Годишњица Николе Чупића

(44

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 255

Овде се има сада да дода: да је у томе граду живео и највећи број грађана Турака, подобних за борбу и за упорну одбрану и града и тврђаве Ужица; да су ти Турци били опаки и онда кад су се први пут — 20 јула 1805, стр. — предали Србима и измирили оном поделом власти и суђења засебно Србима а засебно опет Турцима; ну да су позније, чувши да се царске војске крећу против Србије, постали још црњи и гори.

Природно је било што су мислили да им може лако доћи помоћ из Босне и из Херцеговине, али није лепо што су, ослањајући се на то, противно оној угодби, почеди да чине Србима разна зла и пакости.

И Срби су подуже зазирали од ове помоћи, коју може добити Ужице, и за то су донекле сносили трпељиво све што их је сналазило.

Али је друкчија вера била у Срба, кад је босанска силна војска била скрхана на Мишару; кад су и Смедерево и Београд пали у српске руке и кад је и Подриње потпало под српску власт.

И Срби нису хтели за то да трпе више ни у Ужицу турску власт.

Карађорђе је мислио у то време да устанак српски почне пренашати и у босанске, старо-српске а и херцеговачке крајеве, па узгред да опседне и нападне и Ужице, и за то је 2 априла 1807 год. јавио војводама Јакову Ненадовићу и поп-Луки Лазаревићу, да он иде на Вишеград да диже Босну ; и да ће оставити на Ужицу 500 људи, препоручивши и њима, да с ваљевском нахијом и шабачком Мачвом пређу у Босну у истом смеру.

Ну Карађорђе није доспео да подигне устанак у Босни. Односи, које је имао с Русима и упад Мула-паше

1 Голубица У, 1843 и 1844 год.. стр. 147 — 148.