Годишњица Николе Чупића

956 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

видинскога у неготинску Крајину, позвао је и њега на тај крај.

Ненадовићеве и поп-Лукине чете биле су упале у Босну, али с мало успеха. Турци Бошњаци окренули су сву своју силу против њих, потисли их у Србију, па почели и они прелазити за њима, те су ове две војводе имале доста посла, док су Турке Бошњаке потисли опет натраг у Босну.

Ну Карађорђе је тада хтео да сврши с Ужицем и с Турцима Ужичанима.

За то је оставио колико је требало војске војводама Милану и Милошу Обреновићу с упутом, да бију Ужице и узму га од Турака ма како, а он је, са свом српском коњицом отишао у Крајину.

Милан и Милош оптекли су Ужице са свих страна и почели су тући га и из топова и из пушака.

Сем старе тврђаве, Ужице је имало тада и неколико засебних земљаних утврђења, и Турци Ужичани бранили су све то одважно и одушевљено.

Срби су често јуришали на турска утврђења, али су их Турци одбијали вазда јуначки и наносећи им доста штете.

Најгоре је било по Србе, кад су, усред ових и ова-

квих својих напора, разабрали, да је велика маса Ту-

рака Бошњака, пошла преко Златибора Турцима Ужичанима у помоћ.

И Обреновићима није тада остало ништа, друго, него да подвоје своју војску, па с једним дбслом да продуже

' О овим сукобима Срба и Турака Бошњака писало се по негде као о великим биткама између великих војслка. Ну имена места у Босни: час Рамње, а час Равње, којих тамо нигде нема, и име војводе Стаматовића, којп никад није постојао, и учашће Француза у овим бојевима, издају, да су те

битке само лепо смишљене и комбиноване на хартији.

“+