Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 259 важнијим местима, те је и то угушивало сваку помисао на буд какве покрете.

Кад је устанак у Шумадији узео маха у велико и као што ваља, неколико Шумадинаца, да угоде жељи Црноречана, потекло је у Црну Реку под арамбашом Петром из Мале Крушевице у Левчу, али су ове Пазванџијини Турци сусрели код Вршке Чуке, похватали живе и казнили грозно, посекавши свима од реда и руке и ноге.

Ну то баш дало је повода Пазванџији да поверује, да у Црној Реци ври и тиња, па да би предупредио да то не избије у опасан пламен, мислио је да томе против-стане неким повлађивањем старијим и углегијим Србима у Црној Реци.

За то је дао Црној Реци кнеза, у лицу Милисава Ђурђевића из Ласова и препоручио му да пази и да чува, да се у Црној Реци не дође до каквих нереда, у чему ће га потпомагати и војвода турски у Зајечару, најпре Бајрам, а после и Ћор-Осман.

Кнез Милисав је био у Пазванџијиној војсци буљубаша, док се ова борила против султанове војске; ну, кад је дошло до тога, да се бира између Срба и Пазванџије, Милисав је знао куд му треба управљати своје погледе, и за то их је бацио на Србе у Шумадији.

На једном црквеном сабору, о Ускрсу, — 9 априла 1805 год. — кнез Милисав, неки поп-Радован и неки Ивко из Кривога Вира, који су, тако исто као и Милисав, служили у Пазванџијиној војсци, закључили су припитати најближег им кнеза у побуњеној Србији, ресавског војводу Стевана Синђелића; шта мисли о могућности устанка у Црној Реци.

И послали су одмах Синђелићу у Ресаву, неколико својих људи с Павком из Ласова.

Синђелић је дао овима нешто оружја и муниције,

препоручивши им да буду спремни, па кад им пошље Лазу 1575