Годишњица Николе Чупића

260 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

Барјактаровића с још Шумадинаца, тада сви од једном да се дигну на Турке.

Ну кнезу Милисаву и Црноречанима било је тешко остати на миру, кад су знали како Шумадинци витлају и гоне своје Турке.

И зато су, Милисав, поп-Радовани Ивко, искупили око себе подоста околнога света из Црне Реке, и пошли су против Турака, којису им били најближи и највећма на сметњи.

То су били Турци у селу Илину, где их је било на број њих 32, који су стално гарнизоновади у селу и имали у њему своју зидану кулу и којима је заповедао зли бу–љубаша Бећир.

Напавши на кулу, коју су Турци очајно бранили, Срби су изгубили доста својих људи, које у погинулима које у рањенима, али је и кула ускоро лежала у рушевинама, из које ни једап једини Турчин није умакао жив.

Срби су добили ту доста турског оружја, муниције и доста добрих турских коња.

Кад се ово убрзо чуло у Зајечару, војвода зајечарски потекао је, врло хитно, против устанка Црноречана, у село Илино. Ну и устаници су били пошли њему у сусрет и сукобили су се с њиме код Бољевца, разбили га, потукли и потисли назад к Зајечару.

Тек после тога стигао је у Црну Реку и Лазар Барјактаровић с неколико Шумадинаца, које је по датом обећању упутио тамо војвода Стеван Синђелић.

Барјактаровић са својим Шумадинцима и с Костом буљубашом из Мирова, који се био придружио овима с подоста устаника Црноречана, настанили су се тада на Рашинцу, а кнез Милисав и поп-Радован с осталим