Годишњица Николе Чупића

устаницима Црноречанима, у Трешњеву!: под Тупижницом, где су се и једни и други утврдили јаким опкопима.

Како је после овога Пазванџија послао у Црну Реку велику и голему своју војску, која је претила да преда све огњу и мачу, ако се народ, коме је он унапред послао свој опроштај, не умири, и како је оно мало Шумадинаца, што је Барјактаровић довео собом, било, према пространству Црне Реке, одвећ мало, то су и Барјактаровић и кнез Милисав распустили кућама све устанике Црноречане, који су имали омање учешћа у устанку, а они су се, с онима који су могли изгледати Турцима много криви, повукли у Ресаву, да очекују боље прилике, па да се тада отуд опет, с већом силом понова лате покрета у Црној Реци.

Бавећи се у Ресави, Кнез Милисав састао се једном у селу Сењу, близу манастира Раванице, с војводама: Стеваном Синђелићем, Петром Добрњцем, Илијом Бар_јактаровићем и Илијом Стошићем из Жагубице и ту су, "сви у скупу, закључили, да се још једном, ну, с више "озбиљности са стране Шумадинаца, приступи к покрету и устанку у Црној Реци.

И Милисав је тада добпо до на 300 Шумадинаца и Ресаваца и отишао је с њима на Лоникве изнад Кривог Вира. Даље и дубље у Црну Реку није хтео, да не би ·понова увлачио Црноречане у грех, за који би, у случају неу спеха, грозно одговарали.

" По објашњењу, на коме нека је хвала г. Стевану Николиђу полицијском старешини у Бољевцу, Трешњево је место у атару села Леновца, северно од Тупижнице, а за нЕ часа јужно испод Леновца. То су два повијарца с долином између њих, који почињу од подножја Тупижнице и протежу се к Леновцу, па свршују лепом узином. Ту су били и Црноречки збегови, где су се склањале жене и деца устаничка, кад им је требало уклонити се испред навале Турака.