Годишњица Николе Чупића

262 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

Међутим и сам овај његов долазак на Поникве, произРео је у Црноречана доста врења.

На много места у Црној Реци, почеле су искрсавати српске хајдучке чете, ну ни оне нису долазиле с Турцима до сукоба и отворених бораба, јер су и Турци били почели боље да пазе на себе и били су у својим утврђењима вазда под оружјем.

Обоји су само пазили једни на друге, ну Црноречани су и од тога били у добити у толико, што су били обезбеђени од турских пљачкаша и харамија.

Што ни Милисав а ни хајдучке чете нису у ово време ништа предузимале против Турака у Црној Реци, било је и до узрока и догађаја неких у Шумадији.

Некако баш у то време спремао се нишки Хафиспаша да пође против Србије са својом силном и многобројном војском, да је умири и покори, и Добрњац и Стеван Синђелић позвали су кнеза Милисава с његовим устаницима у Иванковац, да им помогне сузбити беснога Хафиса.

И Милисав је похитао са својим устаницима у Ресаву, где је имао удела у главној победи Срба над ХаФис-пашом. И кад се Милисав и после тога опет вратио на Поникве, стање у Црној Реци остало је опет исто као и пре.

Опет Шумадинци нису могли дати Црноречанима веће и јаче помоћи у људима и у оружју и опет су позвали к себи Милисава и његове устанике, кад су 1806 године пошли: једни против Крушевца, а други против Параћина, Ражња и Алексинца, те су им ови и опет знатно помогли у ослобођењу ових крајева Србије.

Ну ослобођење ових крајева имало је утицаја и на

Црну Реку, у толико бар, што су Турци, који су дотле живели у Соко-Бањи, кад је пао Србима у руке Алекси-