Годишњица Николе Чупића

264 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА оставили ту много свога оружја, барута, одела, коња, па чак и новаца, и ако је ту било Турака до 3000 људи, док је на српској страни било свега 800 Срба.

Од турских старешина били су у овоме боју: Јусуфага из Берковице, Пореч-алија, Рушен-ага војвода пиротски, Ћор-Солиман, старешина зајечарски и Ђеиџ-ага, старешина турски из Ловча.!

Она друга турска војска, за коју се било чуло да ће право из Ниша ударити на Алексинац, није никако ни долазила. .

Био је само пуштен глас, да би се заварали Срби, ну тај им није ни мало наудио.

Срби Црноречани, под кнезом Милисавом, остали су још неко време ту на Тркањи и пазили на Турке, који су се повукли и настанили у своје опкопе на Соко-Бањи, те бранили овима да не излазе никуд у околна селаиу народ српски.

С Тркање повукли су Срби кнеза Милисава и његове Црноречане још дубље у Шумадију.

У време првога српског устанка, на месту, где је сада Бели Поток, биле су две мале, управо два чифлука, од којих се једна звала Џивџибаре, а друга Бели Поток. Позније, под Србима, кад су се ове две мале саставиле у једно, превладало је над обема српско име Бели Поток, те се тако имв: Џивџибаре са свим изгубило. Џивџибаре су пре тога спадале у општину мужиначку, а после у шарбановачку, а од кад су 1885 изнова састављан> општине, оне су под именом Бели Поток ушле у општину ресничку,

' Спомиње се понегде да је у овоме боју био и ПазванОглија сам собом. Ми нисмо нигде нашли основну потврду тога, ну сумњамо јако у то, јер је Пазванџија на 3—4 месеца после тога умро у Видину од јектике, а као јектичав, и тако скоро пред смрт, мучно да је могао правити тако велике походе и делити мегдане.