Годишњица Николе Чупића

ба

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 265

Шумадинцима је требало да се упусте у одсудне борбе с Турцима Београђанима и да узму Београд, па су позвали кнеза Милисава и његове Црноречане да буду с њима и тамо.

И тек по заузећу Београда дошло је време да Шумадинци укажу одлучнију помоћ Црноречанима и да им помогну устати, као што ваља, против својих Турака у Црној Реци.

Тада су Хајдук-Вељко из Леновца, округа црноречког, кнез Милисав и поп-Радован молили Србе за већу помоћ у оружју и у драговољцима, да би с њима поново подстакли устанак у Црној Реци.

И Карађорђе им је то допустио, и поред оружјам муниције дао им је и заставу, под коју ће искупљати своје драговољце.

Хајдук-Вељко је с овим знамењем и са својим друговима, Милисавом и поп-Радованом, дошао у манастир Раваницу и ту је искупио ускоро своју јуначну драговољачку чету.

Искупивши око себе онолико драговољаца, колико је мислио да ће му бити доста, Хајдук-Вељко, на кога је тада, по признатом му личном јунаштву, прешла улога вође устанка у Црној Реци, пошао је с Милисавом и поп-Радованом и свом искупљеном дружином преко Честобродице и планине Брезовице у Црну Реку.

На овоме своме путу Хајдух-Вељко је избио на село Подгорац, знајући да је ту смештен у једној кули, која је била обграђена јаким палисадима, Осман-бег с 38 својих Турака.

Хајдух-Вељко је стигао у Подгорац у очи Младенаца 1807 год. и сутра дан рано на саме Младенце 9 марта 1807 — напао је на Осман-бега у његовој кули,