Годишњица Николе Чупића

О ПРВОМ ШТАМПАНОМ словенском БУКВАРУ 21

Димитрји Теодослева, 1768“, за коју Шафарих а по њему и г. Стојан рече, да ју је издао Захарије Орфелин, а и на примерку, што се налази у народној библиотеци у Карловцима, стоји написано руком митрополита Стратимировића, да је исти магазин написао Орфелин, у 1Х глави: „Извђестаа о ученмхљ дђлахђљ“ вели се: »Лвити имамо, что прошлог лфђта штампане ради полђзе Сербскогљ тоношества книжице поучно слђдошцими титулами“ (стр. 78), и на стр. 81 наводи се поменути буквар.

За цело је те године (1767) само прештампан био исти буквар, јер да је било ако не више, а оно два његова издања, види се и из тога, што Вук у напоменутом писму на стр. 54, 55 и 56 рече, да у оном буквару који је њему поклонио његов пријатељ Димитрије Владисављевић, учитељ Тршћански, нема првоме места, и како на 14. и 15. стр. стоји ово: „Срби имутђ ешце единов писма и т.д.“, а у примерку мом то све стоји, само на 14 стр.; 2) да на стр. 19, 20 и 21 стоји: „Когда отрокђ начнетђ учитиса и т. д.“, а у примерку мом то све стоји на 18. и 19. стр. 3) да на 27. стр. стоји: „Вљ чтени тако политическихђ и т. д.“, а у примерку мом то стоји на 94. стр. 4) да после 11 одељка о историји, стоји црквеним словима цео календар „Мћелцословђ“, и најпосле на једном месту „придатокђ“, у коме је назначено, кад су се догодили знатнији догађаји (први је: изобрјетеније хартије, а последњи: во времја Махомета пјатаго вајали Турки от цесарев паки Бјелград 1739), а у примерку мом после 11 одељка о историји, нема више ништа и свршује се буквар на 96 страни.

По овоме се дакле види, да је Вуков примерак био

· друго издање (од 1767), а мој и онај, који се налази у

народној библиотеци у Београду, и који такође има 96 страна јесте прво издање.

она