Годишњица Николе Чупића

О ПРВОМ ШТАМПАНОМ СЛОВЕНСКОМ БУКВАРУ 979

таким правилами и примђчанјаими, по котормшма каждви учителђ дђтећ, хотл бм самђ собоо и не совершенне исквсенђ бмлђ можетђ отрока кђ совершенномђљ добромђ чтенџо за весма краткое времл безђ великаго трвда на· ставити.

Не неизвћстно, колико полђзв приноситђ чтенје политическихљ (тојест, свђтекихђ) книгђљ, которне содер-

жатђ вђ себћ разнил мадрихљ мажеп наставлеши во всемљ ТОМЉ, что кљ житио человђческом нуждно ; сверхже тогеф и охотниковђ до Исторли, нажднои Геограаји, и прочихљ полезнихљ знанјахђ удоволљствоветђ. И занеже всђ таковнма книги печатаотса нмнћ гражданскими писмени, Серби же вђ познанји тфхђ не вси готови: тоге радим е семђ писати поставлено здћ наставленје, чтобљ Сербскје дђти квпне сљ церковнммђ и вђ семђљ наставленћ, и тћмђ способни бити могли кљ чтенџо веслкихђ политическихђ книгљђ.“

Из овог се види, да и ако је пре 1764 било два буквара, из којих су се српска деца учила славенском читању, и то мањи московски и већи Кијевски, то су српска деца по њима учећи, слабо се могла користити у правилном читању славенских књига, а то за то, што су исти буквари сачињени били за Русе, којима је познато, како се изговарају писмена п речи славенске, дочим Срби сасвим друкчије и једно и друго изговараше.

Треба знати, да писац истог Буквара под правилним читањем славенских књига подразумева њихово читање онако, како их Руси читају и да је он руски језик (црквени) сматрао за славенски језик или право рећи старославенски.

Да би се дакле и српска деца могла научити правилном читању славенских књига, т. ј. данашњих црквено-славенских сачињен је поменути буквар, при чему се његов састављач држао, као што сам велиу П глави