Годишњица Николе Чупића

0 ПРВОМ ШТАМПАНОМ СЛОВЕНСКОМ БУКВТРУ 981

На стр. 90—96. о „Гражданскихђ вешахђ“, где се прво говори о „Времени“ а за тим о „Геограти“. У овом последњем одељку у кратко се описују сви пет чести света.

А на 96. о „Истори“, где се у 24 реда у кратко говори шта је историја, шта је нужно имати за разумевање историје т. ј. атлас, како се историја дели на духовну и светску, а духовна на „свацену и церковну“, и како се светска историја састоји „изђ разнихљ другихђ, како Исторш Универзалнал или вселеннал, тоестђ свБпо Царствђ и земелђ отђ Сотвореши ма до настолцихљ временђ; Исторш еднога Царства, и народа, Исторз содержашал житје и дћла еднога Цара, Генерала и проч. о почетку и продолжеши разнмх Художествђ, Мапстаерствђ, и Комерцји |тоестђ купечества) и протчихљ разнмхљ вешен и дћлђ Истори«“.

Ето то је садржај реченог буквара и кад се добро проучи, види се, да су у њему само примедбе оригиналне, а остало је све узето из других буквара и из поменуте Прокоповићеве црквене књижнице.

За исти Буквар врло умесно рече Вук, да је њиме учињен прави почетак, да су Срби црквено-славенске књиге почели читати по начину руско-словенском, а да су дотле не само њих, но и оно, што су писали славено-српским језиком, изговарали по старом србуљском начину.

Навешћу овде једно место из истог буквара, које показује, како је већина Србаља дотле читала црквене књиге, и како их састављач његов учи да треба да читају.

Он на стр. 18. и 19, у примедби под [.) рече: „Когда отрокљ начнет учитисла составлати слогами реченшн и поТОМЂ отђ сенжљ главм читати; надобио прилђжнеише на. блодати, чтобмн онђ велики слогљ аснимђ гласом и велкое речеше по ударетамђ и чисто, т. 6 тако вовсемђ како

вена (јр пришле

= л

=

С љета пиће аи а -—-аинај с анаја. 5 и И

= КЕ

Му +

и пао

етар. реторици а >

ефритик.