Годишњица Николе Чупића

2892 О ПРВОМ ШТАМПАНОМ СЛОВЕНСКОМ БУКВАРУ

напечатано изговарвгвати обиклђ; а не слдовалљ 65 оннмћ, которве нђеза писмена вљ реченилхљ превражаотљ во инма, нђеаже и со всемђ оставлаотђ, ин. п. Во има, говорат Ва име; писма О премћнилотђ на А, а Л на Е, что ми Сербскому простому, ни Славенскому чистому не сагласуетђ; ибо по Сербски предлогђ Во и Вљ, говоритса У, како: во има, у име, вђмђето, у мђесто. Реченма: хвала, хвало ти, Христосљ, изговармваотђ: вала, вало те, Ристос, и тако писма Х со всемђ оставлшотђ, что не токмо свопству азмка нашего противно, но и самому слуху не весљма пратно. Подобному виклоченио подлежитђ у многшихљђ и писма Ф: ибо вмћесто Филипшђ, Фастђ, Фараон, говоратђ Вилип, Вастђ, Вараон и про1ге.<“ — — — — „Еце речене : плот, читаротђ: плтђ, а: лћпота, кажутђ: лепота, лђпми или лђпђ, говоратђ: лепљ“.

__А на стр. 24. у примедби под ||. рече: „Вљ чтети · тако политическихђ, како церковнмхђ книгђљ надобно знати изговарввати слђдујоши вљ реченихљ пђиклочалоиаса : ДАБ, ТБ, лдб, НБ. ДђБ изговармваетсл како у Сербов ђљђ, Господђ, говори Госпођђ, 'Тђ, како ћђ, Правостб, говори Правосћљ. лђ како Сватителђ, мелђ, Нђ како панђ, нворанђ, конљ |изговаршвати Сербскла). Тако произношенје бмваетђ, и когда приложитсл,кљђ нимђ: А. И. 1). 1. н. пр. Госпођђа (госпожа), Хоћњо (хошу), Будући, (будучи) Свећђа (свћца).

Пошто је и Вук у поменутим писмима на 54.и55. стр. навео предлог пишчев (т ј. поменутог буквара) како треба изговарати тц, тб, дБ, дБб, нБ, врло умесно рече, у својој књизи : „Примјери Сраско-Славенсказо језика“ Беч, 1857. на 23. стр. у примедби под 19): „Ја сам казао у књижици : „Вука СтеФановић: Караџића и Саве Текелије писма Платону Атанацковићу ит. д.“, како је списатељ првога Српскога Буквара корио Србе што н п. во имл читају ва име и т. д. уНије крив онај који је два овна изио,