Годишњица Николе Чупића

288 О ПРВОМ ШТАМПАНОМ СЛОВЕНСКОМ БУКВАРУ

2). Суваров није послат од царице Ане, која је на владу дошла тек по смрти Петра П., који је 22. Јануара 1730. умрђо, но је дошао, као што напред видесмо, за време владе Петра [. Великог 1724., и пошто је архимандрит Рајић рођен 11. Новембра 1726.; то је Суваров, пре но што се Рајић и родио, дошао у Србију из Русије, од куда је после неког времена прешао у Карловце између 1726—1728). а и први буквари из Русије донесини су пре његовог рођења, које је букваре 1726. и 1727. митрополит Мојсије Петровић у Римнику прештампао, те кад је Рајић пошао у школу, морало је бити у Карловцима прилично истих буквара.

Може бити, да су учитељи, у први мах, учили децу читању из дашчица, па кад су нешто схватили, давали им буквар, но све кад би и стојало, да је Суваров тек 1730. дошао из Русије у Карловце, не би Рајић могао ни тада од њега добити буквар, пошто он сам, у свом родословију, рече, да је, шестолћтенђ сми, поидохђљ вљ школу“, дакле тек 1733 (Летопис 1831. [ св. стр.51..'

3). Не стоји тврдња Рајићева, да је са Суваровом дошло из русије још Руса, пошто је, како видесмо, 1724. он сам дошао из Русије остали, пак, Мало-руси: Козачински. Минацки, Крижановски, као што рекох, дошли су у Карловце тек 17323 на позив митрополита Вићентија Јовановића и тада је учињен почетак карловачким ви-

У И ако је Рајићев родослоз још 1831. у Летопису био штампан, то се ипак у !. Гласнику у чланку «древности српске» на стр. 170. цод а) рече: и Родослов арх. Рајића, њим истим писан. Приложио г. Милош Поповић, потоњи уредник Видов-дана. Родослов 355 многозаслужног нашег Рајића, достојан је, да се спомена ради печата; за то га овде и стављам (не опомињући се, да је до сада где печатан).

И ово нико други не рече, до ли Јован С. Поповић (Стерија) началникђ попечителљљства просвфшченла !