Годишњица Николе Чупића

И ЈОШ НЕШТО О ЖИВОТУ СВ. ЂУРЂА КРАТОВЦА 299

је он њега, као што рекох, не само лично познавао, но и учитељ му био и присутан био за цело време његовог мучења и старао се за његову сарану, од св.-горских калуђера Митрофана и Прохора, који су без сумње били Бугари и који су тек из чувења могли дознати за његов живот и страдање, о томе не може бити сумње

А да се на причање поп Пејино можемо ослонити доказ је и то, што је по његовом причању била недеља месопусна, кад је св. Георгије сарањен. 11. Фебруара 1515. била је у истини недеља сиропусна, пошто је те године Ускрс био 8 априла.

И Голубински је св. Георгија новог (Ђурђа Кратовца) уврстио међу бугарске светитеље.

Архимандрит Сергије у у„Полнњи мђсацословђ Востока“, Москва 1875. [ томљ, наводи два св. Георгија нова, и за онога под 26. мајем вели да је био бугарски мученик, а за онога под 11, Фебруаром српски.

Архијепископ черниговски Филарет у „Сватне ожнихљ Славанљђ“, Чернигов 1865. [1 томљ, сматра св. Георгија новог (Ђурђа Кратовца) за српског мученика, а за таког га сматра и Петар Соловјев, свештеник у „Христ анскје мученики на востокђ“, 1861, рекавши за њега да је био „Сербљ.“

Да је св. Георгије нови (Ђурђе Кратовац) био Србин види се и отуда, што је он рођен у Кратову, које лежи у Старој Србији и што поп Пеја у сједалну по полијелеју за њега рече : „Благочрстивихђ родителен свг отрасдл, прозвбблђ геси отђ корене срђбљскаго и доухомђ светмимђ водимђ оставилђ (#Еси отбчљетво и свроднике, иже вВљђ Кратовћ, пришњлђ #еси кђ градоу Сарвдакискомоу.“

Архимандрит Филарет у поменутом „Сватвге тоживгх Славанљ“, наштампао је под 11. Фебруаром живот и страдање св. Георгија новог Ђурђа Кратовцај), у ком се оно исто вели, што се вели и,у штампаном у ХХ] Гласнику.

Пе У И У