Годишњица Николе Чупића

300 и још нешто о животу СВ. ЂУРЂА КРАТОВЦА

с том једином само разликом, што се у њему вели, да је тело св. Георгија сарањено било у цркви св. Георгија у Софији, као што се вели и у црквеним књигама, дочим се у ХХГ Гласнику вели да је сарањено у цркви мученице Марије.

У примедби је Филарет рекао: „Страданје св. Георгија, описанное очевидцемђ на сербскомљ азнкћ, изд. вљ ађтоп. археогр. ком СПБ. 1864. переведенное на греч. азмкљ, сђ променами, вђ нов. мартлологђћ, печ. вђ Венеши 1799. Сокраценное описанје вљ прологћ и четђ- мин. 26. мал,“

Филарет је по издатом Гилфердингом 1864. у „ЛљЉтописи занати археографическоћл комисти“, рукопису писатом 1714. у Сарајеву, написао живот и страдање св. Георгија новог (Ђурђа Кратовцај.

Да ли је за исти рукопис, који се данашњим даном налази у Русији и који је у свему раван штампаном животу у ХХГ Гласнику, знао и поменути Соловјев, који је у свом: „Христјанскје мученики на востокђ“ 1861. ставио спомен св. Георгија новог 11. Фебруара, не знам, пошто не могох доћи до исте књиге.

Наши студенти у Русији треба да завире у исто Соловјево дело, те да обелодане, што је у њему Соловјев за св. Георгија рекао, и на који се извор позвао рекавши за њега да је „Сербђ.“

На питање, откуда да се у штампаним руским дрквеним књигама вели, да је св. Георгије нови страдао 26. маја, дочим се у штампаном животу у ХХГ Гласнику, Филаретовим „Сватне ожнихљ Славанђ“ и Соловјевим „Христаннскје мученики на востокђ“ вели, да је страдао 10. односно 11. Фебруара, одговарам да је разлика у дану страдања св. Георгија потекла, као што рекох, отуда, што су св.-горски монаси Митрофан и Прохор архијепископу Макарију рекли, да је св. Георгије умрђо 26.