Годишњица Николе Чупића

332 ЏОН ХАУАРД

чило и озлојеђивало, била је страшна неправда, по којој су невини и ослобођени затвореници задржавани у тамницама просто с тога, што нису имали да плате тамничару награду. Ово га је нагнало да тражи, да се тамничарима одреди стална плата, да се укине наплата осуђеничких трошкова. Како његови другови, остале судије, нису хтели да усвоје његов предлог с тога, што му нема примера, то је он пропуловао читав низ графстава, да би само нашао у њима ослонца својим реформама. Али је наишао свуда на исто стање. Ипак ова путовања нису остала са свим бесплодна, јер је у њима почетак ономе родном и благотворном истраживању, које је тек његовим животом завршено. Нама није могуће описивати овде подробније те посете Хауардове, и ако би то описивање унело много светлости не само у ондашње стање тамница у Енглеској, но би још јаче обележило и сам утицај, који је оно вршило на њ, нарочите кад се има на уму, да је то стање било такво, да га сеон морао грозити. — Пошто је тако неколико месеца путовао, дошао је у Лондон, где је његово име већ било. чувено, и где је због својих хуманитарних дела већ био стекао великих симпатија. Овде се у скоро упознао с чланом парламента, неким Пофамом, кога је такође јако занимало казнионичко питање, и који је већ био поднео и парламенту неке предлоге ·за побољшање стања у казнионицама, н. пр. за укидање награда тамничарима. Али како тај предлог није био у парламенту још свршен, то је сад подстакнут на ново ис још више енергије, па је парламентска комисија позвала у своје седнице на саветовање о том питању и Хауарда, као осведоченог стручњака и реформатора. Тиме је у исто време одана и пошта његовом заузимању и пожртвовању. Он је за тим, на предлог комисије, био позван и пред сам парламенат, и ту му је изражена захвалност за ревност, с којом је обишао, прегледао и проучио готово све там-