Годишњица Николе Чупића

ЏОН ХАУАРД 384

искључиво и једино властитим оружјем. У тој се одбранбеној борби није мотрило на држање других држава. Данас су на против све државе прожмане мишљу заједничке одбране од свих ових зараза, уверене, да се оне никад не ограничавају на једну државу, већ косе цео род људски. И кад се ствари гледају у времену, с којим ми имамо посла, онда баш и излази пред нас величина Џона Хауарда као великог и неуморног пријатеља рода људског и апостола љубави и пожртвовања за њ. Он истина није био први, који је био готов, да у борби против куге стави свој живот на коцку у служби ближњих својих у најширем смислу ове речи. Кроз помрчину најмрачнијих времена светли у овом погледу име кардинала Боромеа. Па ипак се не сме изгубити из вида, да је скромпи британац, слободан од сваког црквеног завета, слободан од каквог частољубља, усамљен у својим погледима, слободан од сваког службеног позива. који у тешким данима дичи имена правих свештеника и лекара, да је Хауард оставио свој мирни живот у кругу својих пријатеља, да је оставио своју тешко али достојно стечену славу, и да је, у оно време, оставио и своју отаџбину, па се кренуо, да против куге војује чак и у корист нехришћана, као што ћемо одмах видети.

Непоколебљив у намерама својим он се реши, да најпре обиђе болнице у јужној Европм, које су због издржавања карантина биле праве тамнице. Тако је он, и ако с великом муком, успео да најпре уђе у марсељску, за тим у тулонску карантинску болницу, па је онда у истој сврси обишао Ницу, Ђенову, Ливорно, Напуљ и Малту, где се укрцао за Левант. У Занти, Смирни и Цариграду нашао је за тим драгоцени материјал, но позитивнијих дата није још било довољно. У Смирни се укрцао за Мљетке и у ове је приспео тек пошто је био неко време згробљеник мароканских ускока. У Мљеткама

ГОДИШЊИЦА ХШ 22