Годишњица Николе Чупића

338 ЏОН ХАУАРД

је морао провести четрдесет дана у карантину, и изишао је из овога са свим слаб и изнемогао. Па ипак се сад

журио у отаџбину. Но у њу је сразмерно позно стигао.

нарочито с тога, што је ударивши на Беч, остао овде дуже времена, када је неколико пута разговарао с немачким царем, казавши му много и потежих истина. »Данас сам имао част, пише он једном свом пријатељу на Божић 1786 год. из Беча, да се пуна два сахата на само разговарам с царем. Рекао сам му све, што ми је на души било. Њ. В. је почело да говори о војној, за тим о општој болници, па онда ио болнипи за душевно оболеле. Ја сам му изложио мане свих трију... Њ. В. ме је прекинуло у говору примедбом, да се у нашој земљи осуђеници јоши данас вешају. Ја сам му морао признати голу истину, али сам му приметио, да ја претпостављам смрт свима грозотама, којима су изложени они бедници, које држе овде по две године привезане за,

зид, и које нико никад не обилази, па ни свештеници. Сли- ·

чна мучења превазилазе човечију снагу, а има их, који су им подлегли, сишавши с ума. Њ. В. се интересовало приликама у лондонским казнионицама. Ја сам му рекао да су ове хрђаве, али да се налазе на путу побољшања; за тим сам додао... да нова реформа треба да стави себи за задатак, да од злочинаца направи добре људе и корисне грађане.“

Год. 1786 била је на измаку, а он је још био на континенту. Год. 1787 затекла га је у Амстердаму, где је уморан и изнемогао“ већ јако патио, држећи се на целом овом дугом путу само јабукама, хлебом и чајем. К томе су дошле бриге и туга, које му је проузроковао његов јединац. Не могући ништа учинити против његове неизлечиме болести, и ако је сам лебдео над њим и дању и ноћу, он се опет одао раду на корист својих ближњих и цела му је год. 1787 прошла у пу-

пе

ј |