Годишњица Николе Чупића

ЏОН ХАУАРД 339

товању по Енглеској, Шкотској и Ирској. С задовољством је тада видео, да се на многим местима било пошло указаним путем напретка, али је тако исто био приметио, да је још на многим местима било старих злоупотреба. У току идуће године продужио је та путовања, а већ 1789 спремао је за штампу дело о европским болницама. По свршетку овога, ипошто је уредио неке домаће ствари, он се реши, да пропутује јоши крајњи европски исток, нарочито Русију и Турску. Његови.су пријатељи покушавали да га одврате од овог пута, уочавајући му његове опасности, али је велики човекољубац био непоколебљив у својим намерама. „Ја се спремам на врло смео пут, писао је он једном свом пријатељу, и ми се више на овом свету нећемо видети, али мојје пут — пут дужности, а ја се потчињавам вољи божијој“. Ова је његова слутња била тако јака, да је он сад већ оставио и тестаметат, у коме нико од његових није био заборављен. У јулу 1789 стигао је у Амстердам, а одатле је преко Оснабрика, Хановра, Брауншвајга, Пруске и Риге отишао на ново у Петроград. Овде су му лекари саветовали да не иде на југ, пошто по својој конституцији неће бити у стању, да се одупре кузи. Али то њега ипак није могло задржати па путу вршења његових хришћанских дужности. Од Москве је продужио пут све у правцу к југу, дошао је до Дњепра и задржао се у Керзону. одакле због рата с Турском није могао даље путовати. Циљ му је био, да се упозна с војничким болницама у Русији, које је затекао у врло жалосном стању. Из Керзона је у тој намери могао чинити излете, и с тога се решио да ту презими. Но и овде је својим и ако скромним лекарским знањима притицао у помоћ болесницима. На молбу породице неговао је извесну девојку, која је боловала од тада јако раширене тиФоидне грознице. Болесница је подлегла болести, али 227