Годишњица Николе Чупића

340 ЏОН ХАУАРД

је и Хауард примио ову од ње, и ни сам се није више дигао с болесничке постеље, већ је издануо 8720 јануара 1790 године, окружен многим Русима, који су га са његове доброте били јако заволели, и који су лебдили над њим до последљег му тренутка. И доиста, у оно се време нису нигде ценили његови човекољубиви напори у толикој мери, као у Русији. Смрт је његова сматрана као општа жалост, и он је сахрањен. са свима знацима општега поштовања и уважења. Кнежеви, генерали, адмирали, и други великодостојници пратили су с одељењима војске и с многобројним народом тело покојниково до вечне му куће.

Овде би сад било место да уђемо у подробније описивање казнионица и тамница за времена Хауардова. То би било потребно учинити, да би се из упоређења тога стања с оним, које је наступило после њега, и чији је он духовни отац, видљиво истакле његове велике заслуге за човечанство. Али како ми с једне стране држимо, да ће оне бити јасне и из досадањега, а с друге се стране бојимо да не пређемо границе, којих се при. писању једне биографије ваља придржавати, то се морамо ограничити на још само неколико напомена.

Хауард се с погледом на казнионице бавио још у оно време питањима: како и на ка каквом месту ваља подизати казнионице, како треба организовати службу у њима, како треба делити осуђенике у разне групе по природи кривица, за које су осуђени; за тим је хтео да се по казнионицама установе купатила и створи добра вентилација, како се не би осуђеници здравствено упропашћавали, да се уз сваку казнионицу или у њој самој устапове и мале болнице за осуђенике; па онда је захтевао, да се осуђеници за кривице одвајају од оних“