Годишњица Николе Чупића

ЗРНЦА "У РА

ЏОН ХАУАРД 341

који су осуђени с тога, што своје дугове нису могли исплатити, да се за све нађе посла; тражио је да се при избору службеног персонала мотри најстрожије, да се у овај примају само честити и подобни људи, да се забрани продавање алкохолских пића у казнионицама, да се за казнионичке свештенике бирају најбољи и најподеснији и да се за осуђенике уведе редовна, бар недељна служба. Многи од ових његових захтева, које је наука потпуно усвојила, нису свуда још ни данас остварени. Он их је, после дуге и брижљиве студије, стављао са скромношћу, која је својина свих великих људи. „Ко год подобнији од мене, који би имао у рукама материјал, што сам га ја сабрао, могао би сигурно писати лепше а можда и убедљивије од мене, који не тражим никакву књижевничку славу. До мене су допрли уздаси бедних и несрећних, и ја сам посветио свој живот олакшању њихове зле судбине,“ — вели он скоро пред своју смрт у предговору к четвртом издању свога великог дела. И за тим: уда бих овај циљ достигао, ја сам ставио себи у задатак, да приберем грађу, у чију се истинитост не може сумњати. Ја може бити употребљујем често јаке изразе, кад хоћу да се пожалим на нечовечно поступање с овим бедницима. У жељи да отклоним сва зла, ја сам можда по неки пут био и сувише ватрен. Нека ми као извина за то служе тешки болови, које сам осећао, гледајући ове беднике у несрећи њиховој.“ У опште је поклањао особиту пажњу подизању наравственог нивоа код осуђеника и у опште у . народу. У овом погледу је он налазио, да је јавно извршење смртне казне — ако ове мора бити — само од штете за наравственост упошто нас искуство учи, да су слични призори пре у стању да злим обогате и да још горим учине срце и душу народа, но да на њ произведу повољне утиске,“ Е