Годишњица Николе Чупића

С МОРАВЕ НА ВАРДАР 59

пута пролазили, говорили су ми, да се свагда живо осећа, разлика оштријега и мекшег ваздуха. Тога дана кад смо ми полазили, било је из јутра 8 или 9 више нуле по Реомиру. У пределима јужно од Демир-капије наишли смо на топлоту хладовних летњих дана, и исту смо топлоту уживали три четири дана, докле смо се бавилиу Солуну. И на вегетацији могла се осетити промена, ма да је још рано било. Покрај железничког пута видели су се овде онде џбунови смокава и поједине баште засађене дудовима у правилним редовима, краткога стабла, удешеним скресавањем да се лишће брати може. Дудови су ти били пуни угасито-зеленог листа, и показивали су да се у овоме крају Македоније живо ради на свиларству.

Прошавши Демир-капију и теснац који за њом следује, железница долази на станицу Струмицу, на којој нема ни села ни вароши. То је као оно у станици Веничани— Градско излазак за варош Струмицу, која је на исток преко планине, већ у водопађи Струме. Близу железнице су и два места, знаменита по вину, у којима, како ми казиваше, роди најбоље вино у Македонији. Једно је Тиквеш, мало даље северно у долини Црне, југозападно од станице Веничани— Градско и станице Демир-капије. За њ је и околна места на железници излазак у станици Криволак |Криволук), где заиста Вардар током својим прави крив лук. Друго је још знатније и с још одличнијим вином место Гуменџе, на странама већ са свим отвореним приморским равницама. Вино из Гуменџа најодличније је у Македонији, и служи се већ по скупе новце по гостионицама у Скопљу, Солуну, и другим местима. Станица Гуменџе удаљена је од Солуна само 61 километар. Имао сам прилике огледати то вино,и доиста. има сва својства одличних црних вина. Ни Гуменџе није покрај станице која то „име носи, Оно је даље унутра у врху једне побочне долине која своју и околних