Годишњица Николе Чупића

С МОРАВЕ НА ВАРДАР

61

му је такав, да се лако може употребити у спајања сваке врсте. !)<

Станица Ђевђелија је у средини прекрасног једног поља, кроз које железница правом линијом јури. Варошица је мало даље на запад. Име је грчко (од Серуглатев), и у овој исгој промењеној форми Ђевђелија у значењу орнице или орница познато јеим у старом српском језику. (види Даничићев речник). Енглески консулски извештаји 2) говоре, како је Ђевђелија пре десетак година, док се још није била отворила железница, била малено незнатно село, а како је данас варош која се јако развија. Као толике друге станице уз ову железницу, и Ђевђелија нема, своју знатност ни од себе, ни од пространог и лепог поља око себе, већ од предела Моглена западно и за леђима њеним. Са јужних страна Ниџе, Кожуха и Блаца планине, спуштају се потоци, од којих постаје река Могленица. Предео у границама њеним зове се Моглен (на Хановој карти још и Меглина), и одавно се знам помиње. Рано још, у ХИ веку, прочуо се по томе што је пристао уз јеретике Богомиле, и ту се у Моглену против те јереси борио владика могленски Иларион, који је тога ради за свеца проглашен. Из истога извора у једно знамо, да је Моглен био архијерејска столица под Охридом. 3) Моглен се турски зове Караџ-ова што значи Тамно Поље или Црно Поље. Горњим својим делом излази на Ђевђелију; доњи је већ сам собом упућен на солунско поље и у Солун. Са Ђевђелијом је још нарочитим путем везано место Мајадала (на аустријској ђен. шт. карти, а

1) Тагаше од 1887, Сопзјатипорје, Мг. 4.

2) Бишћег соггевродепсе гејанпес |0 агбсје ХХХУШ о! ће (геафу ог Вегип (Ва-Кап га мауз). 1884.

83) Дело патријарха бугарског Јевтимија из ХГТУ века о Илариону епископу Могленском издао је Ђ. Даничић у Угагттата 1, 65.