Годишњица Николе Чупића

О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ Х1У И ХУ ВЕКА 3

дао: ње леве гледане неке деј зид ни а = =" 2 2ЕЕ 2 2 Емин ин и раб нека

дистати, одвојивши бројевима поједине предмете, као што смо мало више и код Буркарда радили.

1. Брокијер се кренуо на пут у Свету Земљу из Гана, Фебрузра 1432, преко Пијемонта, Милана, Болоње, Флоренције, Рима, Равене, Млетака, где се навезао на брод и кренуо се пут Свете Земље с осталим хаџијама који су се одатле кренули. Помиње варош, којој је име заборавио записати, али која ће, без сумње бити Паренцо, по том Полу и Задар, и (белењи да су те три вароши у Словенији (Езсјауопуе), а под влашћу млетачком. да тим помиње Шибеник, за који такође помиње да је у Словенији и под влашћу млетачком, По том је преко Крфа, Модона (у Мореји) и Кандије стигао у Јафу. да тим се бави описивањем светих места и повратка у Француску сухим преко Сирије и Брусе, одакле је с неким ђеновљанским трговцима стигао у Перу, у којој су у то време заповедали Ђеновљани. На преласку у Перу почињу већ белешке за нас занимљиве.

Пошавши из Брусе и примичући се Цариграду, Бровијер опажа да у пределима међу Брусом и Цариградом има више хришћана Грка него Турака, али да они (тј. Грци) више мрзе католике него Турке (стр. 139). На тај се предмет Брокијер опет враћа при преласку из Скутара у Перу. „Кад сам сеу Скутарима навезао „на грчку лађу да пређем у Перу, Грци су ме изнај„Пре држали за Турчина, по оделу моме, и поналали „су се врло пристојно. А кад пристадосмо уз обалу, ја „Пођох да тражим трговца Ђеновљанина, КристоФла „Џарвезина, коме сам носио три писма. Поменути Грци „разабраше да сам хришћанин, и кад се ја вратих да „узмем коња, којега сам оставио да они причувају на „капији, они покушаше да ме уцењују и да за превоз „Иишту више него што смо погодили. Би ме и тукли, „ла сам Хтео трпети, јер у ово време јако мрзе като-