Годишњица Николе Чупића

ПРЕД КОСОВОМ 297

— Знам, хаџија, ама ти не рачунаш ту и Србију, и Црну Гору, и Грчку, па можда и Влашку — а то су, Богме, силе! Ако не помажу јавно, оне ће тајно. Србија је и богата. Видиш да сад има и тарапану (ковницу)· своју, па сече динаре и може да насече колико хоће. Па има фабрику, у којој сем дању и ноћи, и празником и делником, па чак и о Божићу и Велигдану непрекидно лију топови и праве пушке, — па помисли колико до сад има топова и пушака !... Џа знаш какви су Срби јунаци, какви су мустаћанлије, бабаџани! Један Србин доста је на десет Турака!.. А погледај турске војнике, како су јадни и жалосни: пропала им

колена Броз чавшире, перчин кроз фес, а прсти.

им се виде из кондура!... |

— Пст!.. повикаће домаћин Марко, погледав кроз провор — ето иде један „мрсан.““) | Марко истрча у двориште, и кад се врати рече: да заптија зове хаџију у КОНа6.

Хаџија оде, а ми стадосмо нагађати: за што ли га позваше.

Или је какав „нов намет на вилајет,“ поводом устанка херцеговачког; или је какво питање о школи и учитељу: одакле је, ко га плаћа, шта предаје; или је опет каква преобучена и забуљена Циганка под именом неке Српкиње, коју су Арнаути отели, па да се у конаву пита: да ли је од своје воље дошла да прими Мухамедову веру, или је на то ко наговорио или силом принудио...

2) Тако се каже за Турчина, кад се не ће да поменс име » Гурчин“.

15"