Годишњица Николе Чупића

332 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

Како се, у то доба, увађаху у Турској реформе, како врвеху многе војске и преко врањскога паша_дука, да не беше Усејин паше да свакоме одговори, да свакога задовољи и да опасности од пашалука отклања, врањска би околина, налазећи се на раскрсници друмова на полуострву, највише страдала.

И врањски се Арнаути, често, у мањим четама, дизаху, те досађиваху Србима, али Усејин паша хваташе такве и вешаше.

То већ не беше право ни врањским Турцима, и они га почеше у Цариграду тужакати, али је Усејин-палпа све то поклапао својим жутим дукатима, и о њему је се имало у Цариграду, на меродавном месту, добро мишљење.

Са свима је се околним пашама ин беговима добро држао и до Шводра-паше, види се, да је био са свим Цару одан. И у нашој Беогр. библиотеци има један запис Мартирија Хиландарца (види „Годишњицу“ књ. ХУ у примедби у чланку „Прилози к Истерији Књижевности“ '"), из кога се види, да се Усејин-паша није дружио са побуњеницима. Није се на пр. држао са Али пашом Јањинским.

Тако исто је се пазио и дописивао и са Днезом Милошем. Један другоме су слали и поклоне.

Кнез је паши послао једнога коња'') а овај њему два, послао. Кнез је паши слао еб, овај: њему

пашом постао. То су знали и врањски Гурци тесу чак и Усејинпашу. кад год је што добро по Србе чинио, називали река псетом и нечистом крви.

10) У овом оштамилном запису ваља последњу реч (погрешно штампано) Харем читати као Харен, што значи: добар, у добрим односима.

1) Џричају да је Џаша овога коња веома водео и чувао ДОБ није сам (по што је остарео) цркао.