Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 333 гвожђе из свога мајдана више Сурдулице. Овај су посао вршили, од стране пашине најпре Хаџи Ми- · тамло Погачаревић, бивши трговац и највиђенији човек у Врању у то доба, а доцније Хаџи-Анта Калиманац, а од стране Кнежеве неки Рака из Трнаве близу Алексинца ').

Може бити да је познанство са Кнезом Милошем и преписка утицала на Усејин пашу, те је пазио Србе и давао им повластица. Штета је што немамо никакво писмо из овога времена.

Усејин-паша је Јдопустио Врањанцима да оправе | цркве у Шапранцу п у Собини“) и распитивао је се о школовању српске деце и тако даље.

Али од како је Усејин-паша помагао Мустафапашу Шкодралију, промени се у Цариграду о њему мишљење и настају, и услед других околности, неповољни дани. Највише му је нашкодило, што је се завадио са тадањим митрополитом скопљанским, чувеним поборником православља, Гаврилом '“).

— Од Једренскога мира (1829.) на овамо, митроподити православне цркве у Турској имали су права аждартана (самовласне управе у епархији), а епископи права рупстана (неограничени заменици, заступници митрополита), Гаврило владика не даваше Џаши никако да се меша у црквене ствари,

—

12) Пручају А да је Хаџи-Михаило причао својима, да је Паша, поздрављајући по њему Кнеза, имао обичај увек нашалити сен рећи: » Реци моме досту Бег Милошу да ја нећу више на Чачак“. Усејин Паша је, доиста био у битци на Чачву и тује рану добио. Увек је, доцније, причао о тој битци и пред Србима и пред Турцима.

13) в,. „Останке старина“

4) Гаврило је био један од најзаузимљивијих грчких владика у Скопљу овога века. Причају да је ишао као какав садрезам; да је јахао хатове, џасао оружје, ишао кад кад и у грађанском оделу и водио читаву гарду за собом. На другом месту опширно ћу говорити о њему.