Годишњица Николе Чупића

334 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

– очраннитринисикситиасаишие бата»

те се њих двоје добро завадише. Свађа се међу њима распламте још већма од кад Паша, 1837. обеси врањекога Попа Богдана '“). Тада се Гаврило чукну Паши у прса и оптужи га у Цариграду. Још позва одмах виђене Србе из града и окодине у митрополију, н одреди осморицу да пођу у Цариград и да Пашу, лично код Султана, туже.

Депутација оде у Цариград и изврши свој посао. али чим се депутанти вратише кућама, ухвати Паша двојицу и обеси јавно — „Јову из Леве Реке (село у врањ. округу) и Кусога Анђелка, а неке прогута помрчина. |

Гаврило се још више дохвати с Палпом и диже се сам у Цариград — да Пашу тужи. Међу тим Наша искупи и Србе и Турке и од њих изнуди печате на муазарима (жалбе и молбе), у којима се, као, народ хвали од свога Џаше. Још к томе изабра 70 својих људи — 35 Турака и 3) Срба и посла их у Цариград да лично бране Пашу. Свакоме је дао по 500 гроша трошка. Српску депутацију су воОводили Стоша Буза п Хаџи-Јова.

Али пре но што стиже пашана депутација у Цариград, оптужише Пашу и неки Турци. — Усејин-пата пазаше на морал да више не може бити. Тада се, пак, беше десило да ухватише две богате туркиње у неморалним делима (беху блуднице), те их паша обеси на Моравском мосту идући Бањи. Јоп заповеди, да једну оставе два дана на вешалу, да се народ петми. То је дирнуло њихове ашике,

5) Јов Богдан је био слободан човек и ишао мало више „сербез“. Гурцима то није било право, те га окриве, да је при куповању меса (свињскога) псовао Турцима Мухамеда, жене и децу. Паша нареди да га и не саслушана обесе. Цотомцх“ су му (унуци и праунуци) сада у Врању Хаџи-Стојилковићи.