Годишњица Николе Чупића

ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ И ПУТОВИ 95

Млеци сва знатнија места у Зети а с њима и Бар. Деспот Стеван Лазаревић после једног рата успе, да поврати Бар са још неким местима 1423. године.!

да. турског времена и њихове управе у Бару, ова је варош готово са свим пропала.- Занимљиво је, да Едризи, арапски географ из средњег века, тврди, да је Бар насељен Словенима.5

Улцињ

По важности за српску средњевековну трговину, а као извозно место, Улцињ би дошао на четврто место. Лежи на једном полуострву. И он је имао своју слободну опћинску самоуправу са сотез-ом на челу. У Улцињу је поред Латина и Арбанаса било и Срба. Латини имађаху под градом своју католичку цркву а Срби манастир св. Арханђела Михаила." Арапски географ Едризи (у средњем веку назива Улцињ (Пејопдја) „важном словенском вароши. “5

Као год што је било Дубровчана и Которана по знатнијим варошима у унутрашњости српских земаља, изгледа, и ако у много мањој мери, да је било и Улцињана. Ђурађ Баошић у једном свом писму од 1376. год. пише Дубровчанима, како су му држали царину призренску неки Дубровчани Ђурађ, Думоња и Покрет и све лоштено исплатили пред сведоцима Радославом Мчаларом и Прибилом златаром и Твртком Главићем и Маројем Никодићем Улцињанином. |

Да су Улцињани стајали у доста јаким трговачким везама и са осталим далматинским варошима 4, нарочито с Дубровником, види се из једног писма дубровачке републике Ђурђу П. Страцимировићу, у коме му јавља, да није истина да се у Дубровнику наплаћује царина Улцињанима и другим његовим људима: „МИ. несмо нигда узели ниједне царине Улцињаном и друзем вашем људем.“•% Улцињ тада беше у држави Баошића.

1 Ковачевић и Јовановић, Историја срп. народа, Ш., 25—29. 2 СопвЕ. Јичсек, Пје Напдејзвгазвеп... стр. 45.

3 беовтарће ди шоуеп асе. Гејеме] П., 112.

4 Сопв«. Јитсек, Пје Напдејзигаввеп... стр. 64.

5 Гејете], 01, 112.

6 Пуцић, 1, 5.