Годишњица Николе Чупића

нашли истоветан рукопис легенде о Прохору Пчињском, а како с друге стране знамо, да је Никола Ристић био ученик Мартиријев, мислимо, да је ову легенду саставио, негде концем прошлога, или почетком овога века, исти Мартирије Хилендарац. Ово се потврђује и тиме, што је и Рашко-призренски Митрополит Диописије дознао, да је једно од два правила Прохору Пчињском, која се налазе у манастиру, писао калуђер Мартирије,'“ и што се на „Мартиријевом“ рукопису налазе записи већ из 1817. године. |

Поред Мартиријева рукописа, има у манастиру и рукописа Дионисија Хилендарца/“ са насловом: „Месеца МКТОМЕ НА .01. деЕНЋ, Житј н жизнћ преподовнаго н вогоноснаго шца нашего Прохора мпроточиваго 1851. августа. ..1• |

То су два рукописа које има и данашњи дан у манастиру, само што се црква служи Дионисијевим, а Мартиријев је рукопис покривала прашина у једној соби, где су набацани одломци старих рукописа манастирских. Митрополит Дионисије јавио је Ст. Новаковићу, да је у манастиру нашао и „једно житије Св. Прохора.“ Митрополит је видео само оно житије на певници у цркви, Дионисијев рукопис, из којега се чита у цркви, и није ни имао

12 Споменик Српске Краљ. Академије ХХЛХ стр. 6.

13 Годишњица Николе Чупића књ. ХУ.

5 Споменик Срп. Краљ. Академије вњ. ХХ]ТХ, стр. 6.

15 (О овоме смо Дионисију накнадно сазнали, а види се и по оној белешци на житију, да је већ 1851. године био у манастиру, те ону белешку о њему, коју смо послали Ст. Новаковићу (Споменик Срп. Краљ. Академије књ. ХХТХ, стр. 6.) ваља исправити.

16 На овом рукопису има на корицама и ових бележака: „бна

“а книга манастирска на стаго преподовнаго отца нашего Прохора Пчинскаго