Годишњица Николе Чупића

296 ГОДИШЊИЦА

нареди да се ова парница реши одма — истог дана. што и учине, но мени решење недаду, говорећи, да чекам још 6 месеци! Ја пристанем на 83 и они то одобре, али ево прође и 10 месеци од тада и решење не добих.“

„Предложени рок беше одређен, да за то време Цинцари купе плац за Цркву. На то кажем, да Срби неће ништа да знају о овоме т. ј. хоћели Цинцари куповати плац и зидати Цркву или не, но да ћу ја још 9 месеца чекати пресуду и Фермане (2!) за повратак цркве и Госп. Патријар небеше противан. Пошто истече 3 месеца одужише Грци од дана на дан још 3 и ја сам због околности и ово време морао издржати очекујући и недобивши пресуду.

„Међутим Цинцари кречећи и преоправљајући цркву почеше јој уништавати старе спомене и знаке Неманићске. Извештен од народа о овоме, одем у Патријаршију да тражим помоћи против овога насиља. Ишао сам девет пута и чекао од јутра до мрака и Госп. Патријар нехте да ме прими, — најзад и то учини, но на моје тражење, да се црква затвори и кључеви месној власти предаду, или, да се поставе два стражара који ће цркву до решења неповређену очувати и пазити, да јој Цинцари непокраду утвари и друге знаменитости — Госп. Патријар недаде ми никаква одговора !

„После овога извести ме народ да је Митрополит Дебарски по наређењу Патријаршије долазио у Призрен да Цинцарима купи плац за Цркву, да је уговорио за три плада но ниједан није купио. Затим да су га Цинцари напали и оптужили као бунтовника те му месна власт заповеди да одма у своју Епархију иде, што они учини. Такође ме је народ известио да је све ово скројено дело грчко и од њих наређено да тако буде. И о овоме известим Госп. Патријара, али он неодговори ништа. Кад