Годишњица Николе Чупића

2998 ГОДИШЊИДА

пустили своју духовну државу, оставили народ, па отишли под скут Аустрије, па сад треба Грк да умире за Србе, а Срби патријарси несу могли да умиру за свој народ!!

И као да је он свему крив што је српска влада из Београда, по несазнању својем, помагала Бугарску Егзархију, а српски дипломатски агенти у Цариграду ишли уз раме графа Игњатијева, и у свему га слушали без сазнања а на штету интереса српскога народа у опште. (708. Ристић — „Дипломатска Историја Србије“, књ. П. стр. 127. Београд, 1898.) Отуда је и онај помен и оптужба противу митрополита Мелетија у књизи: „Како је постала Бугарска Егзартија,“ стр. 78. Београд, 1897 (од генерала Саве Грујића).

У том другом писму наводи Лазар да је Мелетије отерао из Призрена учитеља Николу Мусулина; да је предао турској власти 17 Џризренаца, ређа њихова имена, и да су осуђени на два месеца затвора; да је предао турској власти, и то другог дана после њиховога доласка, учитеље Деспота Деспотовића и Петра Ђорђевића, који су послани препоруком Гарашанина (Илије) итд. итд. Све то наводи грешни Лазар, а не доказује ничим." |

Писмо Призренада упућено Кости Магазиновићу, заступнику Србије у Цариграду, гласи по оригиналу овако:

__„Велеуважени Господине!

„Неке непозмљиве за нас назновије околности изнудише нас, да узмемо елободу и Вас узнемирити са ових неколико речи.

17 (0) овоме Лазару Поповићу и о његовој исправности могао би најбоље казати г. Петар Костић, из Призрена, див. дугогодишњи наставник Призренске Богословије. А овде ћу само да наведем да је тај Лазар за време српско-турских ратова ступио у турску службу. Био полицајац у Призрену и досађивао Хришћанима, те га је веки Арваутин за љубав Призренаца отпратио на онај свет. Тако је и на тај начин Лазар скончао свој живот!