Годишњица Николе Чупића

МИТРОПОЛИТ МЕЛЕТИЈЕ 299

„У средини прош. месеца наш г. Мелетје одпочео те тазне од нас, а како знамо и од Вас, писмене сношаје са другим општинама своје епархије побуђујући их, да преко брзолава на његов рачун потражују од г. Патријара, да Мелетша што пре у епархију изашље. Видећи у томе његову неправичност према нама и неискреност према Вама и нама, видећи у томе корак к напуштању интереса укупног овамошњег народа нашег од његове стране, кад га међутим у натвећма критичким за њега околностима бранисте и Ви као и ми, не можемо никако да поњамо, какве га побуде присилише на обиљежени корак, тим више, што смо му до сад у више прилика очитовали, да интереси укупне пастве његове захтевају да он остане тамо, докле год се наша парница са цинпарима о свето-спасовој пркви сасвим не прекине а тошт боље: докле год ми ову цењену задужбину, са половином непокретнот имања њеног, у своје руке не добијемо.

„У исто време он 1е општини нашој против Лазара Поповића — тамошњег представника нашег писао, представљалући последњег као будалу и као издајника свога народа за бугарске сребренике. Кад смо међутим ми подпуно уверени у Лазином поштењу и безгранично! преданости своме роду, као и у толико смишљености његовој, да према даном му од наше општине упутству никад ништа без Вашег питања у повереном му раду не предузима дакле: да Лаза никаквог неумесног корака нигди тамо учинити неће.

„Шта пробуди у Мелетију потајну лисичију Ђуд · према нама и шта га побуди, да чак одтуда цепа народ, који је он дужан угедињавати! Зар нам се до сада већ није доста осветио за то, што смо саградили стан за руски в. консулат> Зар нас 1е мало до сада умно и на: равствено уназађивао, те у прилог тога сад Вама шаље