Годишњица Николе Чупића

300 ГОДИШЊИЦА

подученог пиљара пећског, да нас цепа, да њега изрода брани и да Вас уверава, е пећски Срби желе оно, што је у ћејфу само Мелетију и другоме, који би хтео да у Пећи агује, као што 1е аговао Мелетије већ 20 година. Кад управо нама треба не ага, него човек, способан за чин и велики позив свој према данашњим потребама овамошње српске сиротиње, човек, који ће највише морати путовати по оним местима, у којима је Мелетије највише становао, успавану свест народа нашег буди, да га упућује на рад у корист своје просвете пи унапређавања, "да ув то подмирује и многе друге духовно-наравствене потребе своје пастве. А да у Пећи има способан човек за епископа, то 1е 1тошт питање, на које ће одговорити " сав овамошњи народ наш преко одабрани нарочито својих представника, а не Мелетије и његов пријатељ — пећски пиљар.

„Према томе ми неможемо да поњамо ни онога, што су Вама препоручили, да на сваки начин одбраните Мелетија те да нам га што пре овамо заједно са светоспасовом црквом повратите; већ премишљамо: или да тамо његове нарави и наших досадашњих мука са њим не сазнају, или су наумили и лошт штогод друго доцније преко њега пословати. Нама би веома потребно било знати, које 1е од овог двога у ствари, почем нам од љетос нешто наговешћују писма одтуда к митрополитима — скопљанском Паисији и дибарском Антиму, приштевачкој општини, па сад и пећским калуђерима, од М. Милојевића. Односно препоруке о томе, да у Пећи има способно за епископа лице, ми тврдо држимо, да леи то из Мелетијеве главе потекло.

„Ствар за место овде брзо ће се евршити; због тога Вас честити Господине најучтивије молимо, да порадите и на томе, да се и црквени дућани тамо одма сад предвоје, те да у везировом и патријаршијском пи-