Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА

228 оно јагње које се ојагњи у другој половини месеца априла, пли најдаље до 1-ог маја, и кад се то јагње које се никако не пушта на траву, после три недеље закоље, у цревима његовим и сиришту наћи ће се само млеко, и сприште му је необично млечно и дебело. Време јагљењу оваца узима се да је правилно око Младенаца (9 мартај,“

Г. Димитрије Ђорђевић, пенсионовани окружни начелник, којп је служио свуда по Србији, родом је Рудничанин а сада живи у Крагујевцу, одговорио ми је на исто пптање овако: У колико ја знам, наш народ обележава и зове свако оно јагње или јаре сугаре — које се позно ојагњи и сиса. Време ппје баш утврђено, али се узима да је позио кад се овца ојагњи о Випдову дапу и још позније. Тако доцкан кад се овца ојагњи, јагње се не лучи него непрестано сиса. Таква јагњад већма се траже п кољу о берби впноградској. То је једна версија о јагњету сугарету, а друга је ово. Има случајева где се овца ојагњи о Божићу, па и преко лета по други пут. И такво се јагње зове сугаре.“

За крагујевачку Лепенпцу пеко ми је саопштио да се сугаре, у помепутом смпслу, највише говори за јаре.

Г. Панта Ј. Дробњак, родом пз Рппња пспод Авале код Београда, који сад као пенспонар живи у Ппроту, одговори на. моје питање ово: „уЈагње које се добије у декембру зове се рано јагње а јагње добивепо у фебруару и доцније, зове се сугаре, п то у окрузима: Смедеревском, Пиротском и Врањском. У Ужпчком Округу не знају за реч сугаре. Ужичанп позно јагње зову младунче“.

Сам тај случај што је право зпачење ове речи остало непознато Вуку Стеф. Караџићу, обраћа пажњу на узрок и упућује да је реч на западшм крајевима непозната. Мени самом на прилику (који сам се родпо у Шапцу и провео детињство међу самим Подрипиима, Босанцима и Крајишницима) није та реч била позната из детпнства. Вуков земљак, др. Јов. Квипјић, потврди ми то исто за себе. Пошто су сва горе п:ведена посматрања текла или из средње или пз источне Србије, напомена г. П. Ј. Дробњака да је реч стареу Ужич-

ТОДИШЊИЦА ХХУГ 5