Годишњица Николе Чупића

226 К ИСПИТИВАЊУ РЕЧИ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

ком Округу непозната, даде ми повода да пишем и да“ разбирам и у Ужицу.

Мој стари пријатељ г. Алекса Ђ. Поповић одговори ми одмах ово: „У целом Ужичком Округу реч је сугаре са свим непозната. Кад сам био у Алексиначкој Бањи, чуо сам да јагње које се позно ојагњило зову сугаре. У нас, у Округу Ужичком, такво јагње зову младунче, и оно се ц не лучи од мајке. Оно иде с мајком и с осталим овцама, од којих су јагњад одлучена те продата, или за приплод остављена'“.

Овај одговор био је повод да потражимо реч сугаре и даље к западу и к мору — у Херцеговини. И не нађосмо је ни тамо.

Г. Свет. Ћоровић из Мостара љубазно ми одмах одговори да се реч сугаре не чује нигде у Херцеговини. уЈагње позно ојагњено код нас се зове трзе, а те ријечи никако и нема у Вукову Рјечнику“, писа ми г. Св. Ћоровић.

Мислимо да је сваком читаоцу који нас је пратио јасно да је наше распитивање расправило:

а. да је са свим нетачно тумачење дато за реч сугаре у Вукову Рјечнику, па по томе и у осталим речницима који су га поновили.

6. да реч стугаре значи јагње сисанче, а б тим заједно позно ојагњено јагње, јер се ово последње, по овчарским обичајима, и не лучи од мајке. Из тог се, по самом значењу, види да је та реч чисто романска, и да припада у латински или романски речник оних пастира Влаха (Романа) којих је некада толико било по Балканском Полуострву, па и по српским земљама.

в. да се реч не шири по целој области српскога језика него хвата источне крајеве, моравску долину п околне јој западне стране. Долину Колубаре, ни Подриње, ни Ужички Округ, па по томе ни даље западне крајеве српскога народа та реч не хвата. _

Ова трећа тачка наших ресултата имаће, по свој прилици, већега и веома дубокога значења. Нама се

' Ништа не слаби овај одговор што се горе међу људима које помиње т. А. Гавриловић налазе два Ужичанина. ЖКивљење међу другим људима мења данас и језик и обичаје и уједначава све. С тога је и тешко правити овака истраживања, и потребна је за њих прилична опрезност.