Годишњица Николе Чупића

~ ~,

ГОДИШЊИЦА

чини да се њоме обележава област сељења по пасиштима Балканског Полуострва оних Романа који су се из Велике Влашке у Тесалији сељали шпром Балканског Полуострва Знамо добро да је ово тумачење бачено прилично на ризик, да би требало томе имати потврде барем још у каквом год знаку, алп га ми не можемо ни прећутати, пошто нам се мисао јавила у току овога разматрања. Може бити да је ризично казати је, али би, бој се, било грехота прећутати је. Јер и то може за штогод ваљатп.

“

ПЦ Поша јањичарока'

Рјечник Вука Ст. Караџића ово пише под речју поша 9 и 3: као црна марама што се носи на врату ју Србији), ет Погрезг Најацећ, соЛалв сепиз; — поша или поше, ејп 5ећуагхгев ти боја дигсћмебјег Тигђап, Џага пјета аџго тђехја. Игековић и Броз понављају што је казао Вук, и додају само да је реч туђа у обадва наведена значења. У њиховом Рјечнику они додају још два примера из народних песама: Даде њему пошу стамболију, и — Она сними пошу јањичарску, капу турну над обрву своју. Овај други пример упућује нас да је друго капа а друго поша на глави, што ваља упамтити, пошто Вуково тумачење под 3 казује да је поша — турбан, тј. врста капе или клобука. Е

Поша јањичарска као део јањичарског одела помиње се и иначе у књижевности и у споменицима с почетка ХТХ века. Казивања Карађорђева оданога човека и бу љубаше Петра Јокића спомињу двапут јањичарску пошту. Први пут у причању како је Карађорђе јањичарску пошу поклонио тополском јањичарском субаши Ибрахиму, а по том у причању о бојевима, где се находи како је један српски устаник скинуо с убијенога јањичара пиштоље ијањичарску пошу“. У грађи која се у Српској Краљевској Академији за Речник скупља помиње се из књиге Григорија Лазића „Про-

' Штампано Француски у В. Јатића Агејћју Еаг зјауузеће РћПо]овле. Е 2 С. К. Академија. ТУ. Милићевић Ђ. М. Причање Петра Јокића, 10 и 20 стр.

15