Годишњица Николе Чупића

308 ГОДИШЊИЦА

ставио је у Србији, самоучки. Што му није дала школа, накнадио је својим трудом и талентом, који се одликовао особитом бистрииом и лакоћом схватања мисли и њихна излагања усменога и писменога.

Таквом његову раду и душевним особинама има се захвалити, што је темељно изучио не само свој омиљени стручни предмет, општу историју, него и туђе језике, особито Француски, којим је тако владао, да је њиме могао и писати расправе политичко-историјске садржине. И своје Формално образовање, у знању Францускога језика, и стварно, у проучавању историје и живота западних културних народа, Француза и Белгијанаца, попунио је, кад се после осмогодишњег др-. жавног службовања [186]. морао уклонити из Србије и отићи у Француску и Белгију.

А његово државно службовање текло је овако:

Постао је професор Шабачке Полугимназије 1853. (7. јула), па и директор те школе 1857. (августа), за тим професор Београдске Полугимназије 1859. (октобра), а у новембру те године и уредник службених Српских Новина, 1860. (7. априла) професор и директор Неготинске Полугимназије, за тим Зајечарске, — 1862. враћен је у Београд за професора Гимназије, а поставши секретаром [ класе Министарства иностраних дела, 1868. (9. новембра), завршио своје службовање у гимназији.

Још је у поменутом министарству, иностраних дела, постао начелник 1 класе 1869. (29. новембра), па се опет вратио просветној струци, поставши професор опште историје у Великој Школи 1874. (24. јуна). | Са катедре отишао је за министра просвете у Каљевићев, младолиберални кабенет 1875. (26. септембра). А кад је овај одмењен Стевча — Ристићевим, акционим министарством 1876. (24. априла), стављен је на расположење. На расположењу је био до 1877. (23. марта), када је по други пут постављен за професора Велике Школе. Са тога места, по други пут, дошао је за министра просвете 1879. (8. марта), а за тим, 1880. (5. јуна), на расположење, и више се, у својем службо-

1) Тада је био професор и писду ових врста. Неизгладиве су успомене _ његових ученика на његова предавања, која су одговарала висини савремене _ историјске науке, а која су била излагана јасно и уверљиво.