Годишњица Николе Чупића

12 ГОДИШЊИЦА

„Да је школа дужна и да васпитава, а не само да даје знања, о томе се слажу већином педагози. Само што у педагогији још није расправљено питање: како треба да васпитава школа 2 Да ли самом наставом, упливишући на умне ђакове моћи, раширујући његову свест и објашњавајући му појмове о стварима7 Или треба напоредо с наставом припознати и школску дисциплину као васпитно средствог ИМ ако би се признала, онда какав значај да јој се да, да ли да се она сматра као оделита школина радња, или тек споредна, која помаже при настави 7“

У одговору на ово питање Милићевић вели, да дисциплину не треба узимати ни сувише широко, те јој придавати сувише велику васпитну важност, ни сувише уско, те је сматрати за скоро непотребну, и каже:

» И дисциплина може имати важност већу илимању према, ЕН ђачкога развитка —- у ноноком васпитању и оити од истинске користи, особито за првога васпитања. А она може бити и од штете школскоме васпитавању, ако буде слабила у ђака саморадњу, привикавала их да бесвесно, механички, врше своје дужности, потирала у њих снагу свести и воље, те би тако уништавала најглавнији услов васпитања, “

Ово наведосмо да се види, како Милићевић у овој ствари стоји потпуно на сувременом гледишту. И, по свој прилици, захваљујући срећном избору писаца, којима се служио, Милићевић је овде много јаснији и одређенпји; и његова „Школска Дисциплина“ знатно је измакла од „Педагогијских Поука“.

Она даље говори о томе, „Како ко мисли о школској дисциплини,“ и овде су изнесене речи свих већих педагога и писаца особито немачких а највише Дистервегове. За овим су .одељци:. уШта вреди сама дисциплина наспрам општег васпитног рада“; „Шта вреди дисциплина у општем васпитном раду;“ „Рашта је дисциплина ;“ „Услови за добру дисциплину,“ и „Личност васпитача или учитеља,“ где вели, опет по Дистервегу, да онај, који што нема, ни другоме не може дати, да само васпитан и образован човек може васпптавати и образовати, и да човек само у толико може васпитавати п образовати другога у колико се сам васпитава и образује. Овде говори ошпирно о неким „учитељским својствима“: о трпељивости, о сталности, о владању собом, о правичности и о познавању депе