Годишњица Николе Чупића

Ро а = ~" =

ПЕДАГОШКИ КЊИЖЕВНИ РАД М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА 13

и умењу поступати с њима« ; и све је ово потпуно тачно и на свом месту. Онда долазе даље одељци; „Дисциплинске мере онда кад треба“; „Основна правила за учитеља у дисциплинској радњи“ (1. Учитељ не сме пустити ни најмање самовољства у своју радњу; 2. Не може на све ђаке дисциплина производити једнак утицај; 3. Што дисциплина не помаже уопште, и у појединим случајевима, учитељ свакад треба да тражи није ли до њега узрое; 4. Што је год мање забрана и заповести, то је све боље; 5. Школска дисциплина не сме угушивати слободу него јој помагати да се развије; 6. Немој врло брзо употребљавати све своје мере и средства; 7. Што се год ради у име дисциплине, то све треба да је према годинама и развитку ученика; 8. Учитељ тек у најкрајњем случају нека потражи помоћи са стране); „Школски ред“; „Правац и дух у школи“ (1. Да су деца весела; да су поверљива и дружевна међу вобом, 2. да у школи буде живости, жудње за знањем и радом); „Колико времена да траје рад у школи ;< „Гимнастичка вежбања и дисциплина;“ „Број ђака;“ „Неједнаки карактер дисциплине и школских закона;<“ »„Деоба ученика на одељења или врсте;“ „ Ђаци. позорници;“ „Стање дисциплине у школи по зависности од наставе;“ „Развијање добрих навика као предмет школске дисциплине ;< (навикавање на послушност, ред и тишину, чистоћу, слогу и услужност, правду пи истину, поноситост и чврстину воље), и „Шта особпто треба па да се одржи или поврати дисциплина у школи“. Овде говори опширно о томе, како се због неупутног поступања васпитача према деци развио читав систем казни до најстрожијих, особито телесних, и изводи, да „телесне каштиге противурече правцу цељи васпитања.“ Онда говори о „каштигама које се дају да се осети телесни бол,“ о томе, „кад се што намеће да се изради као каштига,“ о уодузимању слободе као каштизи,“ и најпосле о напоменама, поукама, одобравањима, прекорима и покудама, завршујући примерима из искуства неких педагога, из којих се види, да се строгим Казнама не постиже ништа трајно, да се љубављу и бдагошћу постиже много више и да су строге и сурове казни у ваљанога васпитања не само непотребне него и штетне.