Годишњица Николе Чупића

—

Неколике примедбе уз срп. Бадњи дан и Божић _ 263

киНиз, 5 14). Плиније (18, 5 118) каже како постоји веровање да се у пасуљу налазе душе покојника. То је по свој прилици био разлог што су Питагора и орфичари забрањивали једење пасуља: „ако једеш пасуљ, исто је као да си појео главу. свога оца“, в. о свему овом Ојск у Рашу-Млззома Ш 619, и Касћага Муапзсћ, Раз Егић позе! Дег Тп5е] Мана, Гејргло, 1902, стр. 31 идд. Пасуљ се, као храна, даје мртвима, нарочито мртвим прецима. О римским задушницама Лемуријама, бацао је домаћин душама покојника пасуљ, да би их заситио и одагнао из куће (в. Ом1д. Базе. М, 419 идд; М/1з5ом/а, Кећојоп ипа Киниз ДФег Кбтегг, Мипсћеп, 1912, стр. 235). Пасуљ који падне са трпезе — веровали су стари Грци — не треба дизати, зато што је то (по једном објашњењу које нам је сачувао Аристотело, в. Рлог. Гаеп. 8, 34) храна за какву душу која је ту у близини, упор. и Апзторћ. То. П, 1070 Мет. У култу богиње Таците, која је идентична са Ларундом или Ларентом, и према томе божанство доњег свеша, играо је пасуљ велику улогу (Ом. Баз. П, 576 и Ојеск у Рашу — М:585. Ш, 611). О пасуљуу култу мртвих си Тћеодог Мастег, Кетћензуогзсћгт еп шт опесћазсћеп Кин (КеНолопзоезећ. Мегв. ипа Могагђ. 1Х, 1) Олеззеп, 1910, -стр. 102 идд. Код нашег народа пасуљ се употребљава при врачању, а сви предмети који се при врачању употребљују, стоје обично у каквој било вези са доњим светом. — Мед је такође врло познато јело које се код Грка и Римљана, Индијанаца, Словена и уопште Индогермана (5сћгадег, 5. у. АћпепКкиниз 5 14) даје душама покојника, и уопште демонима доњега света (в. Огирре, Опестазеће Мућојогје и. КеПотопзоезсћ., Мипсћеп, 1906, стр. 908 ид). Он не сме да изостане из даће и у опште помена мртвих, упор. наш обичај дасена даћи служи ракија помешана са медом, а о слави кољиво које такође може бити са медом помешано (за сличан руски обичај упр. Зсћадег ]. с., упор, и С. Тројановић, Гл. срп. жртв. об. стр. 91.) Као облигатна јела о Бадњем дану имају се сматрати и риба и купус; та иста јела, међутим, прописана су и за даћу као неизоставна (бар кад је пост, упор. Грбић 253; 252, за купус в. С. Тројановић, о. с., стр. 85). Због чега се риба у нашој религији доводи у везу са доњим светом, да ли је та идеја од старине наша, или је доцније унесена, није довољно јасно; у другим религијама та веза јасна је и добро документована: довољно је нпр потсетити на ритуално једење рибе у разним мисте-