Годишњица Николе Чупића

Неколике примедбе уз срп. Бадњи_ дан и Божић · 265

+ "обичај, да се једе „с вреће“, тј са земље; да се склањају ; столице и _ клупе, па онда ватраљ, ножеви, виљушке, кашике; да се сто не чистч, и да се на њему оставља јело. и пиће; обичај да се на Бадњи дан даје па нешто јела сиротима | све су то прописи који важе за даћу, за кулпт мршвих, и код Срба, пи у целој индогерманској · прошлости. Општа одлика обичаја из култа мртвих јесте да они показују особито велику старину, и да се, непромењени, чувају с колена на колено из најмагловитије старине; довољно је нпр напоменути чудан и потпуно нерационалан обичај у срезу бољевачком (Грбић, 246) да се мртвац носи у гробље на саоницама (овакав обичај утврђен је код Руса, даље, у старом Мисиру и Ликији, · бећгадег 5. у. ВезгаНипрзбгаисће, 5 4), или обичај (који је у шабачком округу забележио Милићевић ЖСС 340) да се покров не реже ножем већ оштрим каменом (обичај који дакле: свакахо датира из времена када се још није знало за употребу гвожђа), итд. Пропис да се о Бадњем вечеру мора јести са земље, одговара свакако општем индогерманском обичају да се, при даћама, тј гозбама за мртве, једе са гроба, дакле са земље.) Зашто се једе са земље2 Свакако зато што је тај обичај старији од употребе стола (упор. зећгадег, Пле Тадорегтапеп, Гејрзр, 1919, стр. 35; за наше прилике в. С. Тројановић, Старинска српска јела и пића, Етногр. Зборн. С. К. Академије, књ. 2, Београд, 1896, стр. 121 идд.) Доцније, када је сто постао познат, јело се при мртвачким гозбама, са земље једно зато што је то већ био обичај; друго зато што је јело метнуто на земљу ближе мртвима, и у њиховом домашају.12) Столице и клупе склањале су се о Бадњем дану, првобитно, не из каквог врачања, не зато што би биле табуиране, већ просто зато што су тога дана непотребне. Сасвим је други разлог што се склања ватраљ, ножеви, кашике, (ступа за со), и што се везују вериге. То су предмети од гвожђа, а гвожђе је из култа мртвих искључено: покров на пример, као што смо видели, не сече се ножем, већ оштрим каменом, јер би иначе — како објашњава народ — „сечиво. остало мртворезно, то јест, не би се могло наоштрити“ (Ми: лићевић, ЖСС 340); покров се ншеде не ушива (очевидно зато што не треба да га додирне игла, која је од челика или гвожђа) Милосављевић, 242: погача, на даћи, не сече се ножем, већ се ломи. Ако, у култу мртвих, наиђемо на употребу гвожђа,