Годишњица Николе Чупића

де еј»

ЛА па А АЕ Ри је ро4 · Соф Пн У 4. ИУ уску 4 у 7 + ~ РГ“ у“ 4" ' “ ' “ Ре % Ме у 2 НЕ Ено. у

|

Неколике примедбе уз срп. Бадњи дан и Божић – 267.

народ тај обичај, види се из дирљивих стихова у песми „Ко крсно име слави, оном и помаже“, где војвода Тодор продаје чак и своје оружје да би могао почастити и даривати сужње о свом крсном имену (крсно, име, слава, јесте, као што је познато, помен, подушје прецима). |

Уз све ово долазе и многи други детаљи, који нам са несумњивом јасношћу утврђују хтонични карактер бадњиданске свечаности. Ми на пример знамо да од Божића до Богојављења трају некршшени дни, када је доњи свет отворен, када по земљи шетају „караконџуле (упор. и Арнаутов, 0. с. стр. 14), вештице, авети, и свака нечастива сила“, и када сељаци полазећи ноћу куда ван куће, „мећу за појас по кору хлеба и соли, по главицу бела лука, или другу какву ствар као предохрану од сваке нечастиве силе“ (Милићевић ЖСС, 177); ми међутим видимо да. је тај опасни период, који, по данашњем схватању нашег народа, почиње после Божића — почињао зацело још "са Бадњим вечером (тако и према подацима у Арнаутова, стр. 14). Само име „Бадње вече“, које је постало од глагола одеши (упор. Веглекег Е(ут. Мог. да. зјам. зргасћеп 1 106) подсећа нас на облигатно бдење када се у кући налази мртвац, или какав подземни демон (нпр бдење око новорођеног детета, коме прети опасност да га не посете зли подземни демони, бабице, упор. нпр Вук, речн. 5. у. бабине); пошто је, у ноћи између Бадњег дана и Божића, кућа пуна душа, које долазе на гозбу, потребно је да сви укућани буду на ногама: у прво време могло је доиста бити овако — доцније је тај обичај могао бити ублажен на тај начин што је само један од укућана имао преко целе ноћи бити будан ( „да пази да се ватра не угаси“, Милићевић ЖСС, 163). Кађење о Бадњем дану такође нас подсећа на култ мртвих; исто тако и жишо у које се усађује свећа: жито је облигатна храна мртвима (довољно је подсетити на славско кољиво! Упор. и интересантан податак у Милићевића, ЖСС 346: „Зато оно место где је у кући лежао мртвац, пошто њега однесу и сахране, сељаци никад не остављају без мало вина и мало. хлеба. Некад поред чаше вина оставе само неколико зрна суве пшенице. То, веле, нека нађе душа што било за јело, кад се туда намине“. В. и С. Тројановић, Гл. срп. жртв. обич. стр. 79. 0 великом значају свеће у култу мртвих није потребно ни говорити нарочитолјо) — У омољском срезу на Бадњи дан домаћица маже тестом врата од