Годишњица Николе Чупића

ПУВЕ “~ Годишњица. | стаја и оборау којима борави стока; то сене може схватити. друкчије већ као једна профилактичка мера против душа које, у време Божића, лутају свуда: тесто је или утук за-те душе (тесто, као и хлеб, има спасоносну магигну моћ, се. нпр народну приповетку Со и хлеб [Вила, 2,1866, . стр. 815 идд] у којој су се со и хлеб јавили као аАеи5 ех тастпа, и убили „алу“, да би одбранили свога штићеника, и др.), или храна за њих (да би се заситиле и оставиле стоку на миру). „На Бадњи дан неки пазе да им ни једна ствар не заноћи напољу“ (Ми-. лосављевић, 74); разлог је исти — страх од лутајућих душа. Итд. На крају, изнећу још два обичаја из којих се сасвим јасно види да је вечера о бадњем дану у ствари гозба мртвима. По усменом саопштењу Г. Ог Емилијана Пиперковића, у њетовом родном месту, Липљану на Косову, обичај је да домаћин о Бадњем вечеру, изнесе трпезу на враша, и позове душе покојника на част.6) Слично томе, у селу Миљковцу (околина. Ниша), о Бадњем · вечеру, „постави домаћица на софру тањир јела, чашу вина, мало меда, зељаник, јабуке, бела лука, хлеба и ракије. још домаћин припали на синији воштану свећу, и тако пуну синију изнесе напоље под ведро небо. Пошто се прекрсти и пине вина, окрене се сунчевој страни и рекне: Сваки празник сад да ми дође на вечеру, а летос да ми нема града ни на њиви ни у винограду“ (С. Тројановић, Гл. срп. жртв. обич. 141 ид). Демони којима нудимо вечеру да би нас поштедели од града, могу бити само душе мртвих (у првом реду аого! ђтатоћапа(јо!), које доводе гради непогоду.) Други се обичај односи на први дан Божића, и забележен је у омољском срезу (Милосављевић, 77): „Пред ручак најпре скину с тавана ложице и виљушке, па домаћица поставља софру и да из руке по нешто од јела свој деци за покој душе умрлих, а иначе одлазе и на гробље па тамо поделе.“ "5 Према томе, Бадњи дан је дан душа покојника, задушнице, и ми га несумњиво смемо упоредити и идентификовати са римским задушницама, Ларенталијама, које су прослављане гошово истога дана, 23. децембра (в. М/1ззом/а, Ке!. и. Кик а. Кбт. 233). По себи се разуме да наш празник није наставак римског, већ су и један и други независни остаци из нат олераЈЕ индогерманске прошлости. :