Годишњица Николе Чупића

Неколике примедбе уз срп. Бадњи дан и Божић – 269

.:-· Бадње вече, према овоме што смо рекли, јако наличи на домаћу славу. И један и други дан посвећени су мртвима; и једнога и другога дана приносе се мртвима жртве. Разлика је само у томе што је слава празник домаћи, домаће задушнице, а Бадње вече општи. О слави приносе се жртве прецима, а о Бадњем вечеру мршвима уопште; отуда постоји пропис да се'о слави помињу, позивају на гозбу сви преци по имену, док међутим никаквог трага нема да је такав обичај постојао и о Бадњем вечеру, нити би се он могао и замислити. И један и други празник носе на себи трагове најдубље старине. Задушнице с крајем децембра познате су биле и Римљанима,

од којих нас раздваја време од две хиљаде година, и Герма-

нима и Келтима (упор. МИззоп, Зифеп 2. Уоге. 4. Метпаст ве, стр. 122 идд), и несумњиво и оним индогерманским народима за које ствар још пије утврђена. Славу немају. модерни народи, ни у садашњости ни у прошлости); али за њу имамо аналогије у култу домаћег лара код Римљана, и у култу хероја " код Грка (упор. М. Васић, Слава — крсно име, Београд, 1901, " одштампано из Просветног Гласника). Уосталом, већ сам тај факат да оба празника припадају култу мртвих, сведочи о "њиховој великој старини, јер је култ мртвих, нарочито привашни култ, једна од најстаријих институција коју познаје историја религије. О' томе, после радова Фистела де Куланжа (Ризке] де Сошапгез, Га сне аппаце, Рап5, Насћее), и. Ервина Роде (Етулп Коћде, Рзусћез, 1910) не може бити сумње; чак има модерних научника (нпр Херберт Спенсер) који покушавају да целу религију сведу на култ мртвих. Шрадер, познати стручњак за индогерманску старину, констатује да и „опшше задушнице код индогерманских народа припадају најдубној старини“ (5. у. Аћпепкиниз, 5 10). Према томе и " Бадње вече, уколико је празник мртвих, није нама дошло са хришћанством, већ је празник из сшаринске српске религије.17 )

Али, као што смо рекли, Бадњи дан и Божић нису празник једноставан, са једним циљем; они су састављени из неколико празника, и ја ћу покушати да издвојим још неколике важније елементе.

1 ВРАЧАЊА И ГАТАЊА

Највећи контигенат божићних обичаја долази. на врачања им гатања: Врачања су разноврсна, али сва имају углавном

ИМА

УУ ДЕ ОРО па Рм ИФА ни ЖЕ МР 2 „~ "РА ' пр МЕ ДИУ Х у у ЈА Па Ди и ВИ