Годишњица Николе Чупића

270 А ПИ одишњица. |

један циљ: ца изазову плодност код стоке, пољских плодова, воћа; упоредо с тим, да појачају животну снагу и здравље. Гатања и мају сличан програм: човек се интересујегза берићет, и у вези с тим за промене времена; па онда за здравље своје чељади, и здравље и напредак стоке. Врачања и гатања има много. Било би од интереса покупити их и испитати, али ја то не намеравам овде учинити. Овде ћу се задржати само на неким принципијелним питањима.

Пре свега, откуда да се врачања и гатања вежу за Бадњи дан и Божић Објашњење би могло бити ово. Код индогерманских народа, и уопште у средоземном свету, постојали су празници о зимским солстицијама; у религијама које су познавале организовани култ сунца (као што су нпр релагије мисирска, сирска, Митраизам) о тим празницима прослављено је рођење сунчево, упор. нпр Ргахег, Аодеп Воџеоћа, М 120. идд, и раз5зит. Такав један празник, као што смо видели; дао је повода да се и рођење Христово веже за двадесет пети децембар. Али и код оних патријархалних народа код којих култ сунчев није био организован, постојало је извесно религијско интересовање за (летње и) зимске солстиције — вршене су извесне магичне манипулације, којима је био циљ да (паљењем ватре и уопште стварањем топлоте, в. Егахег 4. ВЗ 1311 идд) појачају снагу сунчеву; у исто време да изазову и појачају плодност у природи. О целој ствари говоре, исцрпно и са много убедљивих података, Манхарт и Фрезер. Да је и наш народ, још врло рано, познавао празнике о зимским солстицијама, ствар је врло вероватна; то се сме а рпоп закључити на основу сличности наших обичаја са обичајима оних сродних народа за које је утврђено да су такве празнике познавали. Наш бадњак, на пример, стоји свакако у вези са рађањем нове снаге у природи, новога сунца, исто онако као и његови еквиваленти код келтских и германских народа (в. Егахег Ооеп Воџшећз Х, 246 идд!8). По рачуну нашег народа, зимске солстиције треба да буду око Божића: тада су ноћи још дуге („Дуга ноћ као уочи Божића“ Вук Посл. 1303), али сунце већ почиње да осваја („Од Светог Николе до Божића одужа дан толико колико петао с прага може скочити“ Милићевић, ЖСС 165, упор. и С. Тројановић, Гл. срп. ж. 0. 131); уосталом, да су и биле мало раније, ане су доцније, заједно са другим обичајима, пренесене на Бадњи дан. Бадњи дан и Божић, дакле, као празник буђења, јачања