Годишњица Николе Чупића

Неколике примедбе уз срп. Бадњи дан и Божић – 273

Кен топ пп Фезсћ. и. Дегтепу. М, 1702 идд, и литературу која се ту наводи). Тај антички материјал дошао је до нас илипо усменом причању, с колена на колено, или кроз литературу (записи по разним рукописима, молитвеницима, календарима итд.) Да и ми у нашим врачањима имамо тих античких елемената, ствар је природна и врло вероватна, и, при студирању ваших божићних обичаја, ми о тој могућности морамо водити рачуна.

ЈИ ПЕЧЕНИЦА

Врло угледно место о божићним празницима има печеница. Без печенице Божић се не може замислити: „Божић је Божић, а пециво му је брат“ (Вук Посл. 355). Печеница се едабира на доста времена пре Божића, и онда се подвргава есобитом режиму; она има своје нарочито име („божићњар“, и слично), дан када се „убија“ празник је, који је с обзиром на ово, очевидно ритуално, убијање и добио своје име „Тучин дан“!9); убијање се врши по нарочитом пропису, нпр у шабачком округу печеница се убија крупицом соли (ЖСС 159); за печење печенице и уношење у кућу, важе такође нарочити прописи; делови од печенице, или чак и везе којима је печеница била везана, употребљавају се као лек или као утук. Итд. Очевидно је да печеница није обично јело, које се износи на божићњу трпезу тек колико да би на њој била једна деликатеса више. Пажња која се печеници указује, веровање у њену, магичну моћ, и сасвим чврсто уверење да је она о Божићу иеизоставна — све то доказује да ми у убијању и једењу печенице имамо један религиозни, жршвени обред. Речи „Божић је Божић, а пециво му је брат“ имају много дубљи религијски смисао но што на први мах изгледа.

„Наша испитивања најпримитивнијег друштва, утврдила су да нема тога племена које не би познавало известан пантеон животиња“, рекао је један амерички етнолог (Стамлјога НомеП Тоу, штодископ (о Фће Н:згогу оГ Кећрлопз, 1913. 5 248), и нас ни мало не изненађује што, и код нашег народа, наилазимо да се једној животињи, о Божићу, чини нарочити култ. Култ животиња познат је, или је био познат, свима народима; и кроз фазу када су животиње обожаване морала је да прође свака религија. У религији нашег народа има ваздан трагова од оваквог стања ствари. Трагова најпримитивнијег савеза