Годишњица Николе Чупића

између човека и животиње, тотемизма, има највише. Тотемистичне животиње у Срба су нпр вук, јелен, петао, змија итд. Неће бити згорега. дао тој појави кажемо овде неколико речи. Тотемизам, било онако широк како га схватају пантотемисти (в. нпр Зајотоп Кетасћ, у чланку Рћепотепез 26пбтаих ди «ојепизте аптај, Синез, ту ез, еетеНејопз 1 Ранз, 1908, стр. 9 идд) или са онако уском садржином како то хоће нпр Рајтерскјелд (Едгаг Кешегзкибја, Рне Етзјећипа дег Зрезезакгатеп(е, Нетдејбеге, 1912, стр. 11 идд, и његов чланак у Агсћим +. Кенојопзул55.), значи извесне односе између човека и животиње — односе који имају религиски карактер2). То је фаза у историји религије кроз коју је, изгледа, морао проћи сваки народ; појаве, или остаци, тотемизма, констатовани су готово код свих, и културних и некултурних народа. Најглавније карактеристике тотемизма ове су: 1) Животиња која нам је тотем јесте исшо. што и ми —- дакле наш сродник (или чак и предак). такав је случај, код нас, са вуком. Кад се роди мушко Дете за које се сумња да је изложено уроцима, изађе бабица на врата и објави: „Роди вучица вука, целоме свету на знање, а вучићу на здравље!“ (в. Вук Врчевић, Низ припов. стр. 73, упор. и Натко Нодило, Религија Срба и Хрвата, Рад југосл. акад. 79, стр. 198). По једној народној причи из Охрида (Шапкаревљђ, Сборникљ 8, 35, стр. 48) кад је Бог створио човека, хтео је и ђаво, исто тако да. створи човека; и он је покушао, и његов човек био је вук..:: овако идентифицирање човека са каквом животињом за тотемизам је врло карактеристично. Србин се често назива вуком, нпр у пословици „Оклен ту вука видио г Овако рекну кад се виде изненада два пријатеља особито у туђем мјесту“ (Посл. 4668). У једном средњевековном документу у коме се разни народи упоређују са животињама, за Србина се каже да је вук (С. јутесек, Згааћ ипа ОезеИзсћан т пиејанегнсћеп зеглјеп, Млеп, 1914, Ш, стр, 17). У једној босанској успаванци каже се: „Нини, сине, вуче и бауче, вучица те у гори родила, с вучадима, сине, одхранила“. (Петрановић, Песме 146, 1 идд. в. и Нодило, Рад 79, 1886, стр. 198) итд. И петао се у нашег народа сматрао за еквиваленат човеков; довољно је нпр да подсетимо на случајеве где се петао (или кокош) жртвује као замена људске жртвег!). 2) Животиње — тотеми помажу своје племе. Отуда примитиван човек тетовира у своју кожу слике