Годишњица Николе Чупића

Неколике примедбе уз срп. Бадњи дан и Божић. "275

А _ или знаке свога тотема ; отуда је, полазећи у борбу, н носио своје | тотеме, или њихове рељефе и слике, као заставе (или исписане на _ заставама. Животиње на грбовима већином су, првобитно, тотеми); облачио се у њихову кожу, носио капу од њихове хоже, "чувао при себи делове њиховог тела као амајлију, итд. Код нас има много примера за све ово; ми ћемо се задржати само на _ случају са вуком. Наш народ верује да вучја длака, срце, чељуст итд имају спасоносну снагу. Болесници се каде вучјом длаком; деци се у хаљине ушива комад вучјег ока и срца (Милићевић, ЖСС 196), новорођенчад, често, провлаче се кроз вучју чељуст („вучји зев“, упор. Милићевић, ЖСС 914; М. Исаковић, у Караџићу 2, 1900, 217; М. Сретеновић, дет, 3, 1901, 175). Тале од Орашца, који је био врло леп и према томе врло урокљив, носио је, као утук од урока, вучју кожу (упор. Кгаиз5, Мо!кзојацђе ипа гепајбзег Вгацсћ дег 5иазјауеп, стр. 42). Вучју кожу или ћурак од вука, носе и многи јунаци у народним песмама. У песми „Вук Купиновић и Дели бег Гром (Вук, СН Песме 6, о), у којој је сам Вук Купино_вић био тешко рањен, јавља се вук из горе директно као спасилац (стих 139 идд): „Да виш, брате, чуда великога! Мало стало, за дуго не било, Док ево ти „из дувара гује, Гуја носи траве свакојаке; Ал ево ти из облака виле, И ето ти из горе курјака: Буче Вуку ране зализује итд.; упор. и Кгаш55, Моћк5о]. стр. 97). У једној песми назива се вук чак „хранитељем“, в. Нодило, Рад, 84 (1887) стр. 136 ид. Итд. — Тотеми су и пророчке животиње: они своме племену проричу будућност. И код нас су пророчке „видовите“ животиње и вук (нарочито његов аПнег есо, пас), и петао (предсказује госте; петлови „кривци“ предсказују лопове; предсказује, нпр, о Бадњем дану, здравље или смрт, итд. упор. и С. Тројановић, Гл. срп. жртв. обич. 129.), змија, и многе друге. 3) Према свему овоме, примитиван човек осећа извесне обавезе према своме тотему: он га не убија, или ако га већ мора убити, моли га за опроштај, или покушава да, разним триковима, ублажи кривицу или је пребаци на другога. Убијени или угинули тотем сахрањује се са истим почестима са којима и људи. Бечуанци, пре но што убију лава, извине му се, и онај који га је убио мора да се очисти. Празник буфонија („убијање волова“) код Грка прослављан је овако. На

Зевсов олтар метну се колачи, пшеница и јечам. Онда до185 %