Годишњица Николе Чупића

__ Неколике примедбе уз срп. Бадњи дан и Божић 21

кроз вучји зев, или због чега су стари Гали који су потомци реке Рајне, потапали своју новорођенчад у ту реку (5. Кетасћ, Огрћец5, стр. 168), или због кога су Псили, у старом веку, износили своју децу пред змије (5. Кегпасћ, Сш!ез 12 23) итд. Циљ оваквим радњама је да се дете легитимише као сродник и штићеник дотичног демона или демонске животињи и стави под његову заштиту. Исти циљ има и други један обичај, да дете, које „кркља“, мора мајка подојити са свиње, па ће престати кркљати (Грбић, 184). У бољевачком срезу постоји обичај да се, одмах после порођаја, и дете и породиља опасују врежом од шикве (Грбић 108); за тикву међутим, по веровањима из тог истог краја, знамо да је символ свиње (упор. нпр Грбић, 93, где је семе од тикве, у чесници, знак, за свињу). У понеким врачањима и гатањима свиња се јасно јавља као еквиваленат човеков: у бољевачкој околини „девојке уочи Нове Године, да би их више волели момци, кад се добро смрачи, иду код свиња и баце мало жита на њих, а мало преко свињца. Ако се њиховим доласком свиње поплаше и стану гроктати, значи да ће их момци волети и за њима јурити (Грбић, 21). Исто тако, уочи Ђурђева дана, „девојка ваља да протрчи кроз свињац тако да свиње поплаши, да појуре за њом, па као што за њом јуре свиње, тако ће за њом да јуре момци“ (Грбић, 59). Ово су све трагови од тога како се некад схватао однос између свиње и људи: видели смо међутим да је сродство, истоветност, између човека и животиње — како се у горњим примерима може да назире — карактеристично за тотемизам. Мало горе речено је да тотем штити своје племе, и да му може открити будућност ; у нашем народу, врло многа оваква веровања везана су за свињу. Гатање у плећку једно је од најомиљенијих и најпопуларнијих и по веровању нашег народа, најпоузданијих гатања (в. нпр класично место у Горском Вијенцу, ст. 1693 идд, Вук речн. 5. у. плеће, о целој ствари упор. Мојо Медић, Гатање у плеће и у кобилицу, Зборник за живот и обич. јужн. Сл. 21 (1917), стр. 161 идд). По свињској слезини погађа се каква ће бити зима. Милићевић, ЖСС 75; 76); њено улажење у кућу, о Св. Игњату, оминозно је (упор. Грбић, 78). Свиња је моћан утук против демона непогоде и града, и злих демона уопште. За време непогоде, пред опасношћу од града, треба дражити свиње, да бисмо их натерали да циче (за такав обичај у око-